Izvor: Politika, 03.Apr.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O orlovima i kokoškama
Ono što mene sve vreme drži u ovom poslu je ona prokleta lepota da se uvek može bolje
Na 9. beogradskom festivalu igre, kao što smo već pisali, u tri grada (Novi Sad, Beograd i Zrenjanin), predstaviće se reprezentativna trupa Džejkobi&Pronk (Njujork–Amsterdam). Večeras će biti na sceni Narodnog pozorišta, a među njima je i igrač, koreograf i pedagog lepe internacionalne karijere Leo Mujić, slobodni umetnik, rođeni Beograđanin koji danas živi na mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << adresa. Igra ga je odvela u razne pravce, a večeras, evo, i u Narodno pozorište gde ga očekuje nekoliko „uloga”: dvostrukog koreografa, igrača u jednoj od svojih koreografija i laureata festivalske nagrade „Vip poziva”, koja će mu biti uručena na pozornici beogradskog teatra, a namenjena je našim umetnicima koji žive i rade u svetu.Kad ekonomska kriza „zatrese” svet, kultura je obično jedna od njenih prvih žrtava. Kako je vama slobodnim umetnicima koji ste na raznim meridijanima?
Kultura je ukras svakog društva koje dobro funkcioniše. Zato je, recimo, ima toliko mnogo u Nemačkoj a znato manje u Avganistanu, dok smo mi negde između te dve tačke. Kriza se, doduše, vidi svuda, honorari su niži, pala je cena rada a i posla je manje. Ja to, srećom, ne osećam previše zato što radim sva svoja tri posla u ovoj umetnosti, i to u dosta zemalja. Sa ovom trupom sam nedavno bio u Holandiji, zatim sam u Beogradu uradio koreografiju za „Sonete”, po Šekspiru, posle su me čekali poslovi u Budimpešti, kad ovaj festival prođe ja ću malo biti u Švajcarskoj, pa mesec dana, kao pedagog, u Japanu, a povratak u Evropu donosi mi nove poslove u zagrebačkom HNK, na leto je Amerika... Mene kriza, ipak, nije „pokosila”.
Pamtimo da ste još kao mlad u ovom poslu izjavili „Volim da sarađujem sa onima koji znaju više od mene”. Da li i danas isto kažete?
Naravno, u životu se treba okružiti orlovima a ne kokoškama (smeje se). Dakle, boljima od sebe jer je to jedna od najvažnijih stvari za sopstveni napredak. Čovek mora da uči dok je živ. Ono što mene sve vreme drži u ovom poslu je ona prokleta lepota da se uvek može bolje. Početak znanja je saznati da nešto ne znaš. To je meni kao nekakva najbolja dijagnoza, kao kada čovek ima zdravstvene probleme i prihvati tu činjenicu o bolesti i počne da se leči.
Učili ste od mnogih starijih i većih iz sveta igre. Ko je od njih izvršio na Vas najjači uticaj?
Pre svih to je Vilijem Forsajt. Zato što se bavi pokretom i emocijom koja proističe iz pokreta. On je do savršenstva razvio tehnologiju igre, nadgradio klasični balet, osvestio, podsetio na forme i tačke u prostoru klasičnog baleta i sve produbio i otišao dalje u celom sistemu. To više nije tehnika, kako se obično kaže, već ja to zovem Forsajtova tehnologija.
Beogradska publika večeras će videti Vaša dva nova dela – „Impala” i „Duh”. Možete li nam predstaviti Vaše naslovne „junake”?
Moja „Impala” je ona antilopa koja se divno kreće. Za ovaj kratki solo inspirisao sam se pokretom koji sam otkrio u prirodi. Ta koreografija nedavno je premijerno izvedena na festivalu u Amsterdamu. „Duh” je nešto stariji – prvi put je prikazan u novembru u Nju Orleansu. Reč je o onome što nam se vraća, što je iza; ovde kroz minijaturu koja izučava san. U tom snu se prolazi kroz nekoliko stvari: on ima svoju katarzu, svoj problem i rešenje. Ovo je prvi projekat sa kojim ušao u salu sa gotovim libretom i muzikom. Nju sam radio sa kompozitorkom koja o tome znatno više zna od mene.
Kako je došlo do ove lepe saradnje sa izuzetnom trupom Džejkobi&Pronk, koja izvodi dela eminentnih koreografa?
Oni su mi ponudili da uradim nešto za njih, što ja, naravno, nisam odbio pošto su to igrači vrhunske klase, velikog znanja i visoke radne etike. Nema umetnosti bez talenta, ali iza svega mora da stoji i ogroman rad, koji karakteriše ove umetnike.
Šta kažete o nagradi „Vip poziva”, koju ćete večeras primiti u Narodnom pozorištu, i o Beogradskom festivalu na kojem se sve ovo događa?
Ta nagrada je podstrek i za druge umetnike iz našeg sveta igre i verujem da će doprineti toj lepoj zamisli. Za festival ne znam šta bih drugo mogao reći nego da je užasno jak i da bi mogao biti ponos svakog grada.
M. Šehović
objavljeno: 04.04.2012
