Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jan.2015, 14:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezaposlenost ukida i samodoprinos

Većina mesnih zajednica na teritoriji Zrenjanina nema uveden samodoprinos, iako kažu da bi ta sredstva bila veoma značajna pre svega za infrastrukturne radove. Kao razlog što građani sve ređe daju glas uvođenju samodoprinosa, najčešće navode sve manji broj zaposlenih.

Od ukupno 36 mesnih zajednica na teritoriji grada Zrenjanina u samo devet je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << uveden samodoprinos.

"U Lazarevu samodoprinos datira još od 60-ih godina, i sve što je urađeno je od tih sredstava. Izgrađena je vodovodna mreža, tornjevi za vodu, plinska mreža, kompletna putna infrastruktura, prvo je u svim ulicama urađena kaldrma, a potom su i asfaltirane. Izgradili smo zdravstvenu stanicu, sportske objekte. Mi redovno održavamo uličnu rasvetu, i kompletnu infrastrukturu. Mislim da smo dobar primer i ostalim selima, da pokažemo koliko je samodoprinos važan. Na žalost, sredstva su sve manja, jer je sve manje onih koji imaju posao. Sada je to na mesečnom nivou oko 450 hiljada dinara, a samo pre nekoliko godina priliv je bio i do 900 hiljada dinara mesečno", kaže Radmilo Stanišic, predsednik Saveta Mesne zajednice Lazarevo.

Meštani Belog Blata lični dinar izdvajaju od 1979. godine. Poslednji samodoprinos raspisan je 2011. godine, i trajaće do 31. maja 2016. godine.

"Izdvaja se tri odsto od zarade, i samostalne delatnosti i zemljoradnici izdvajaju. 70 odsto sredstava usmerava se na izgradnju kanalizacione mreže i prečistača otpadnih voda, 20 odsto za održavanje javnih objekata, zgrada, a deset procenata za donacije udruženjima za njihovu redovnu delatnost, eventualno za neke programe. Godišnje se prikupi oko dva miliona dinara , i kako je predviđeno, tako se i troši", kaže Barna Zoltan, sekretar Mesne zajednice Belo Blato.

Nedavno, u Lukićevu, referendum nije uspeo, iako se, kažu mesna zajednica prethodnih decenija izgrađivala mahom sredstvima samodoprinosa.

"Možda je ovo i pogrešno vreme, došlo je do restrikcija ličnih primanja, penzija, a Lukićevo je ipak penzionersko mesto. Drugi problem je što treba više od polovine da glasa za, teško je i na republičkim izborima da toliko izađe. Svakako da neće biti kao do sada, jer ćemo morati da uvedemo restrikcije na određena davanja, posebno organizacijama po selu. Realizacija započetih investicija ići će znatno sporije. Međutim, mi ćemo se truditi da što bolje funkcionišemo", kazao je za RTV Novak Vojvodić, predsednik Saveta mesne zajednice Lukićevo.

Na ova sredstva već četiri godine ne mogu da računaju ni u Lukinom selu, jer na poslednjem glasanju izlaznost nije bila dovoljna.

"Struktura stanovništva je takva da imamo 20-ak stanovnika zaposlenih u firmama i oni nemaju interes da sami isfinansiraju samodoprinos. Na osnovu katastra i poljoprivrednici izdvajaju sredstva, ali to je mali iznos. Kada bismo sve sabrali, veoma je malo sredstava i ne vredi se angažovati oko raspisivanja referenduma. Pored toga, zakonodavac je zakomplikovao proceduru, uvođenja putem referenduma, a liste glasača nisu ažurne... Mnogo toga nije usklađeno sa realnim stanjem u selu", rekao je Šandor Balanji, potpredsednik Saveta mesne zajednice Lukino Selo.

Za ovu godinu predviđeno je 50.395.794 dinara troškova iz samodoprinosa. Sredstva se uplaćuju putem posebnog računa u budžet grada Zrenjanina, i koristi ih isključivo mesna zajednica na čijoj teritoriji je uveden za namenu navedenu u Odluci o uvođenju samodoprinosa.

"Većina sredstava koristi se za infrastrukturno opremanje mesne zajednice, što je veoma bitno, jer tako ostvaruju određeno učešće za infrastrukturno opremanje, i za dobijanje drugih sredstava iz budžeta, kako grada, tako i pokrajine i republike. Određena sredstva se koriste za izradu projekata, kako bi te mesne zajednice drugačije izgledale u odnosu na period pre uvođenja samodoprinosa. Na svaki dinar koji dođe od samodoprinosa iz mesne zajednice, grad daje mnogo više sredstava. To i danas imamo priliku da vidimo, posebno u izgradnji kanalizacione mreže u naseljenim mestima, rekonstrukcije puteva... Tako da oni koji imaju samodoprinos mnogo više dobijaju od grada, jer delom i sami mogu da učestvuju, a mogu da apliciraju i za sufinansiranje projekata kod pokrajine i republike. Naš cilj jeste da što više njih ima samodoprinos. U nekom periodu kada je većina mesnih zajednica imala samodoprinos, mnogo toga je urađeno", istakao je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Samodoprinos se uglavnom uvodi na period od pet godina, a pored pomenutih mesnih zajednica imaju ga i Botoš, Elemir, Stajićevo, Perlez, Knićanin, Klek i Zlatica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...