Izvor: Danas, 04.Dec.2015, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljivi spomenici Ivana Ivanjija
Pisac, prevodilac, diplomata i novinar Ivan Ivanji biće gost Zrenjanina i Pokreta Novi optimizam povodom dodele nagrade, koju ovaj pokret punih 11 godina istrajno dodeljuje pojedincima koji su "za primer".
- Ove godine se obeležava 70 godina od završetka Drugog svetskog rata i naša nagrada je u tom duhu, u znak sećanja na antifašističku borbu i na Holokaust u Beogradu. Ovo je godina kada je obeleženo 20 godina od Srebrenice i operacije "Oluja", ovo je godina rehabilitacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i godina kada svedočimo jednoj od najvećih migrantskih kriza u skorijoj istoriji Evrope. U tom kontekstu želimo da podsetimo na neophodnost i veličinu antifašističkih vrednosti koje se u današnjem društvu sve spremnije diskvalifikuju zarad partikularnih interesa. Dodelom nagrade Ivanu Ivanjiju pre svega želimo da odamo priznanje njegovom životnom delu, ali i da istaknemo vrednosti za koje se svojim likom i delom Ivan Ivanji godinama zalaže, kao i njegovu spremnost na istinski dijalog promišljenim argumentom - objašnjava Branislav Grubački.
Svečana dodela nagrade "Dobar primer Novog optimizma" biće održana u četvrtak, 10. decembra, u 20 časova u velikoj sali Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" u Zrenjaninu. Nakon dodele nagrade biće izvedena predstava "Nevidljivi spomenici: priručnik za čitanje grada", dokumentarna pozorišna predstava o sećanju na Drugi svetski rat, antifašističku borbu i Holokaust u Beogradu. Rediteljke su Jelena i Milena Bogavac, a koautori i izvođači su učenice i učenici Treće beogradske gimnazije.
Krik svedoka vremena zla
- Već od sredine predstave sam se pitao kako će uspeti da se završi na dostojan i dramaturški potresan način. Kojim rečima? Nema tih reči. A onda je na kraju tih dvadesetak gimnazijalaca neartikulisano zaurlalo. Viknulo, da su mi bukvalno suze pošle na oči. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban, očajni, posmrtni krik svih nas svedoka onog vremena zla, koji smo zanemeli, jer nismo više znali šta da kažemo ili prosto zbog toga što smo ubijeni, ugušeni, usmrćeni... Neko nas je razumeo, neko me je razumeo. Hvala, deco - naveo je Ivan Ivanji o predstavi "Nevidljivi spomenici".
