Izvor: S media, 19.Nov.2009, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neisplativo sejati pšenicu
Na području Zrenjanina se seje najviše žita u Srbiji, ali je ono ove godine zauzelo 20 odsto njiva manje nego ranijih godina. Skromnija setva od onih iz ranijih godina ne znači da dogodine žita neće biti dovoljno
Pšenice ima previše na tržištu i cena joj je relativno niska, pa su druge kulture isplativije, i to je najvažniji razlog zašto se ona ove jeseni seje manje nego ranijih godina, čulo se u Regionalnoj privrednoj komori u Zrenjaninu. Na ovom području >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se seje najviše žita u Srbiji, ali je ono ove godine zauzelo 20 odsto njiva manje nego ranijih godina.
Već skoro dve decenije prosečno se svake godine na području srednjeg Banata pšenicom zaseje oko 50.000 hektara oranica, a izuzetak je bila samo 2001. godina kada je zasejano 60.000 hektara. Ove jeseni setveni plan je smanjen 20 procenata u odnosu na prosečni – na 40.000 hektara.
– To je posledica stanja na tržištu. Na Produktnoj berzi trenutna cena pšenice je 10,54 dinara i ako taj iznos pomnožimo sa prosečnim prinosom od 3,5 tona onda dobijemo ratarevu bruto dobit od 36.890 dinara. Ako istu matematiku primenimo kod kukuruza bruto dobit je 67.870 dinara, a kod soje 77.456 dinara. I druge kulture se bolje isplate nego pšenica, pa je logično što se proizvodnja žita smanjuje – objašnjava Mihajlo Jahura, sekretar Odbora za poljoprivredu u RPK Zrenjanin.
Srbija trenutno ima višak žita jer godišnje proizvede oko 2,6 miliona tona, a potroši milion tona manje. Prodaja viškova na inostranom tržištu zavisi od tamošnjih cena, a sve se odražava i na domaće cene.
– Stoga i skromnija setva od onih iz ranijih godina ne znači da dogodine žita neće biti dovoljno – rekao je Jahura dodavši i da se preteruje s ukazivanjem na pojavu sejanja žita sa tavana. Prema njegovim rečima, tu često tvrde pazar proizvođači semenske pšenice, jer ako se koristi seme sa tavana prinosi nisu drastično manji kao kod drugih kultura.
Slavko Vukov, zemljoradnik iz Zrenjanina koji obrađuje 80 hektara zemlje, kaže da je cena pšenice izuzetno niska, da se od prošle žetve nije ništa zaradilo, da su troškovi bili veliki i da se ulaganja nisu isplatila.
