Izvor: Večernje novosti, 20.Avg.2015, 11:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milost za Plankovu baštu

ZRENjANIN - Rekonstrukcija magistralnog vrelovoda u Plankovoj bašti preti da devastira ovu zelenu oazu u centru Zrenjanina, najstariji gradski park nastao tridesetih godina 19. veka. Zbog protesta brojnih sugrađana, koji ukazuju na nemar i uništavanje drveća, reagovala je komunalna inspekcija. Ali, nije utvđena nikakva nepravilnost investitora i izvođača radova. Nažalost, inspekcija za zaštitu životne sredine nije se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << oglasila, mada bi ovde pre za nju bilo posla. Takođe, ni službe Direkcije za izgradnju i uređenje grada nisu nadzirale projekat, a razmere uništenja parka vidljive su celom površinom i sa strepnjom da su vredni zasadi zauvek uništeni. Zanimljiva je istorija ovog parka, koji se sticajem brojnih nesrećnih okolnosti, našao pod pretnjom da nestane! Podigao ga je poznati apotekar Franja Plank, koji je u tadašnjem Velikom Bečereku od 1828-1844. vodio jedinu gradsku apoteku "Kod spasitelja". Plank je na svom imanju, u strogom centru, osnovao neku vrstu botaničke bašte, gde je gajio razne aromatične, začinske i lekovite biljke.ZELENE OAZE SVE MANjE NAJMANjE para, od 36 miliona dinara u prošloj godini, namenjenih za zelene površine, JKP "Gradska čistoća" potrošila je na održavanje i uređenje zrenjaninskih parkova. Neki, poput Železničkog i park kod Visećeg mosta, više ne postoje, a onaj u Šećeranskoj koloniji, Karađorđevom trgu i Plankert stalno se smanjuju i proređuju. Ne održava se adekvatno ni Županijski park, o kojem bi kao rezervatu prirode trebalo da brine istoimeno JP - utvrdila je republička ekološka inspekcija. Imanje i baštu 1834. poklonio je gradu u svrhu uređenja zelene javne površine i podizanje Kasine, prve gradske čitaonice. Park je nazvan po darodavcu Plankert (mađarski Plankov vrt) i imao je površinu od preko 16.000 kvadratnih metara. Ona se, međutim, godinama smanjivala, jer su vlasti baš na ovom mestu planirale urbani razvoj grada. Početkom 20. veka, Plankert je sužen zbog izgradnje Trgovinsko-zanatske komore i zgrade Crvenog krsta. Kasnije su nikli parno kupatilo i lutkarsko pozorište. Posebno je devastiran 1978, kada je najlepši deo ustupio mesto domu omladine, današnjem Kulturnom centru. Zeleno ostrvo Franje Planka, sigurno na sramotu grada i njegovih žitelja, koji nisu uspeli da odneguju rastinje i da ga sačuvaju, pretvoreno je u ostrvce i danas je svedeno na jedva trećinu prvobitne površine. Godinama zanemarivan i loše održavan, park u kojem se nalaze biste Jovana Jovanovića Zmaja i Branka Radičevića, te Rotonda - spomenik palim Crvenoarmejcima - ovog leta našao se na udaru moćnih građevinskih mašina. - Radovi u Plankovoj bašti su pri kraju. Naravno, sve će biti dovedeno u prvobitno stanje, ali to zahteva vreme - saopštili su iz JP Gradska toplana, za čije potrebe se izvodi rekonstrukcija vrelovoda. Ovde su precizirali da radove obavlja konzorcijum "Strabak - Logstor", koji je ugovorom obavezan da po završetku radova park vrati u prvobitno stanje. Kako će se to u praksi sprovesti - ostaje da se vidi. Prilikom posete gradskih funkcionera gradilištu, majstori nisu znali da odgovore koliko su drveća uništili... A, niko ih nije ni kontrolisao... Ostaje nada da će, kada budu sadili novo, valjda konsultovati stručnjake za hortikulturu! Plankova bašta iz 1938, kada se prostirala na 16.000 kvadratnih metara

Nastavak na Večernje novosti...