Izvor: Večernje novosti, 16.Okt.2018, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milica Knežević: Ne predajte se nikada!
Iako u invalidskim kolicima, devojka iz Česterega kod Zrenjanina roni, vesla, igra ragbi, skače padobranom i pored svega ima sve desetke u indeksu PRESTANITE da mi govorite da sam prikovana za kolica! Možda vas začudi, ali kolica nemaju svrhu da učine nekoga zatvorenikom. Baš naprotiv, pružaju mu mogućnost da zaista živi život. I znajte, neću odustati od svojih snova, uspeha, ispunjenosti i zadovoljstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ovako zvuči Milica Knežević (23), iz Česterega kod Zrenjanina, dok se na svom blogu obraća svima koji je sažaljevaju jer je posle saobraćajne nesreće ostala nepokretna. Ali i svima kojima nedostaje snage da se, poput nje, izbore s najvećim "padovima" koji život izvrnu naglavačke. Ona roni, pliva, vesla, surfuje, igra ragbi, skače padobranom i ima sve desetke u indeksu zrenjaninskog Tehničkog fakulteta. Nema strah od toga da spakuje kofere i sama odleti u Ameriku na studije. I vrati se još jača. I sve to iako je zbog povrede kičmene moždine u invalidskim kolicima i može da koristi samo jednu ruku. Pre devet godina, pogrešan, nepromišljen potez vozača, njenog oca, saobraćajna nesreća i povreda, "koštali" su tada četrnaestogodišnju devojčicu velike patnje i promenili joj svaki delić prethodnog života. - Maštala sam pre toga da nastavim sa odbojkom i postanem reprezentativka - seća se Milica. - "Videla" sam svetsku karijeru. Želela je da upiše fakultet, uči, izlazi, druži se i voli... Ali nesreća je sve promenila. Bilo je potrebno mnogo godina i truda da bi se izdigla sa "dna". PROČITAJTE I: Imaju hendikep i volju da rone! Danas Milica redovno piše svoj blog "Izaberi da živiš", deli iskustva i ludosti koje isprobava tako "prikovana za kolica". Njeni tesktovi i fotografije na kojima je srećna, inspiracija su mnogima koji su se našli u sličnoj situaciji, ali i njihovim porodicama. Mnogo toga je u svojoj okolini Milica promenila, uticala na to da mladi sa invaliditetom postanu vidljivi. Zbog toga je osvojila prvu nagradu za društveni aktivizam i postala "mladi heroj Srbije". Iako danas kaže da za nju nema nepremostivih prepreka i da vreme ne treba traćiti, nije se optimizam rodio preko noći. - U početku nisam bila svesna šta mi se dogodilo - priseća se Milica. - Probijala se do svesti informacija da su minimalne šanse da ću ikada pomeriti išta osim trepavica, a kamoli hodati. Usledio je jeziv period prihvatanja, u kome ništa nije imalo smisla. Posle bezbroj sati rehabilitacije u Rusiji, Americi, ponovo sam mogla da govorim, sedim, da koristim ruku. Mirenje je stizalo polako, ali sve više je bolela tuga koju sam čitala sa lica mojih najmilijih - mame Ljiljane, starije sestre Marije i bake Bjelice. Smejaće se zbog njih, govorila je u sebi. A sve vreme, uz Milicu je bio i njen dečko Dragan Bjelić, s kojim se upoznala malo pre nesreće. - Kada sam shvatila da moj život nikada neće biti kao pre, nisam ništa očekivala od njega. Razumela sam sve. Ali on je ostao uz mene - priča Milica. - Pokušala sam da ga oteram, plašeći se da sam mu teret. Ali, nije odustajao. Pratio me, bodrio, terao da volim svoj život takav kakav je. I sada se trudim da iskoristim svaki dan, jer u sekundi može sve da se promeni. Neke od njenih ideja su njeni najmiliji nazvali ludostima. Nedavno se odlučila na tandem skok padobranom sa 3.000 metara. A prošle godine je, kao dobitnica stipendije vlade SAD, Rajt Stejt univerziteta u Ohaju, jedan semestar provela u Dejtonu, tamo otputovala i živela sama četiri meseca. - To je bio veliki korak, jer do tada bila maksimalo upućena na pomoć bližnjih i osam godina se nisam samostalno ni mrdnula - iskrena je Milica. - Nisam im ništa govorila sve dok nije trebalo da se spremam za put. Mislim da su želeli da me zaključaju i zabrane mi da odem, ali nisam odustala. Za osobe u invalidskim kolicima, u Americi nema problema, jer je sve pristupačno. Samostalan život tamo promenio mi je život. Upoznala sam toliko divnih prijatelja, a sve sam morala i mogla sama. I to iskustvo dalo mi je krila.
Nastavak na Večernje novosti...
