Izvor: Sportske.net, 02.Mar.2014, 21:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mi imamo našeg boga, ime mu je Bodiroga! (video)

Košarkaški put Dejana Bodiroge počeo je u rodnom Zrenjaninu, u ekipi Proletera. Već sa 17 godina bio je vodeći igrač tima, i zapazio ga je legendarni Krešimir Ćosić, koji je u to vreme vodio Zadar. Bodiroga je na jednom turniru, upravo protiv Zadra, ubacio 32 poena, i Krešo je ubedio Dejanove roditelje da se presele u Zadar. Boravak u Zadru prerano se okončao zbog rata koji je buknuo u SFRJ, Bodiroga je morao da ode. Krešo je želeo da povede Dejana sa sobom u AEK. Bodiroga je bez problema prošao probu, ali je rukovodstvo grčkog kluba zahtevalo da Dejan uzme i grčko državljanstvo pre potpisivanja ugovora, što je on odbio. U traženju rešenja, Ćosić je učinio sve da Bodirogi omogući da igra košarku na visokom nivou, pa čak i ako to uključuje igranje za neki rivalski tim. Prvo je kontaktiran Olimpijakos, koji je zahtevao isto što i AEK, a onda je Ćosić pozvao Bogdana Tanjevića, koji je bio na čelu Trsta. Ekipa Trsta je jurila visok plasman na tabeli, glavni sponzor je bio Stefanel, a problem je predstavljalo ograničenje na samo dva stranca. Tanjević je u početku odbijao da jedno mesto "potroši" na Bodirogu, koji je u tom trenutku bio nepoznat široj košarkaškoj javnosti, ali je Ćosić ubedio Tanjevića rečima da će Bodiroga sasvim izvesno biti najbolji košarkaš u Evropi, i već u prvoj sezoni najbolji košarkaš Trsta. Tanjević ga je na kraju poslušao i nije se pokajao. Bodiroga je zaista već u prvoj sezoni, sa nepunih 19 godina, bio jedan od najboljih igrača cele lige, u proseku je postizao 21,3 poena, odveo je Trst u plejof za titulu, ali su poraženi u drugoj rundi od Kantua. U drugoj sezoni koju je proveo u Trstu odveo je svoj tim čak do polufinala, gde su poraženi od Skavolinija u jednoj od najtešnjih serija ikada u italijanskom plejofu, u majstorici, košem u poslednjoj sekundi Karltona Majersa. Sledeće dve sezone Bodiroga je proveo u Olimpiji, pošto je Stefanel prestao da sponzoriše Trst i preselio se u Milano. U ove dve sezone Bodiroga se razvio u igrača kakvog svi pamtimo, neverovatnog univerzalca, koji pokriva 4 pozicije i pleni svojom tehnikom i košarkaškom inteligencijom. U prvoj sezoni imao je veliki okršaj sa Predragom Danilovićem koji je predvodio Kinder i bio uspešniji od Bodibonda sa 3:2 u polufinalnoj seriji. Te 1995. je odigrano Evropsko prvenstvo, koje je bilo povratničko za Jugoslaviju posle sankcija. Tim u kojem su bili Aleksandar Đorđević, Saša Obradović, Predrag Danilović, Miroslav Berić, Zoran Sretenović, Dejan Bodiroga, Žarko Paspalj, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Vlade Divac i Dejan Koturović, predvođen Dudom Ivkovićem, u sjajnom finalu protiv Litvanaca predvođenim velikim Sabonisom i Marčulionisom, došla do velike pobede i zlatne medalje. Bodiroga je postizao prosečno 12 poena, pružajući standardno dobre partije tokom celog turnira. Te godine je izabran i u drugoj rundi drafta od strane Sakramento Kingsa, ali nije želeo da ode i oproba se u NBA ligi, za razliku od Peđe Stojakovića, koji je godinu dana kasnije draftovan od iste ekipe. Prvi klupski trofej došao je 1996. sa Milanom, kada je osvojena titula, a zatim je Bodiroga prešao u Real iz Madrida, koji je predvodio Željko Obradović. U dve sezone sa Madriđanima došao je trofej u Evrokupu, ali je u finalu lige Real poražen od velikog rivala Barselone, u majstorici. Ipak, Bodiroga je za utehu poneo titulu MVP lige. Sa reprezentacijom, stiglo je srebro na OI u Atlanti, gde je našim košarkašima "ponestalo goriva" u drugom poluvremenu finalnog meča sa SAD. Bodiroga je u tom meču pokazao sav svoj talenat, igrajući protiv Skotija Pipena koji je, bez sumnje, jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji košarke. Bodiroga je postigao 13 poena, a nekim svojim potezima izmamio i uzdahe domaće publike. Usledila je selidba u Grčku, u Panatinaikos, čiji je Bodiroga bio stožer i jedan od najzaslužnijih za titulu prvaka Evrope 2001. Te godine Bodiroga je osvojio sve sa "Zelenima", usput pokupivši i MVP nagradu u svakom takmičenju u kojem je učestvovao. Već iskusan igrač sa 28 godina, u prethodnih godinama, uz Peđu Stojakovića, bio je vodeći igrač naše reprezentacije, pružajući standardne partije, puneći sve kolone, i igrajući na svakom mestu u timu koje je potrebno. 2001. na EP u Turskoj naša reprezentacija je sve protivnike počistila sa terena, a onda je usledilo Svetsko prvenstvo 2002. U jednom od najboljih mečeva u karijeri, protiv strašnog argentinskog tima u finalu svetskog prvenstva 2002. u Indijanapolisu, Bodiroga je naš tim, sa rekordnih 27 poena, uz asistenciju Stojakovića, koji je postigao 26, uspeo da "dovuče" do pobede, iako je Fabrisio Oberto, centar "Gaučosa" postigao čak 28 poena i izdominirao u oba reketa dok su naši centri Koturović i Divac šutirali neverovatnih 1 od 17 iz igre. Usledila je titula i sa Barselonom u Evroligi, drugu godinu zaredom Bodibond je bio MVP tog takmičenja i podigao trofej. Poslednje dve sezone Bodiroga je proveo u Romi, u kojima je ponovo punio sve statističke kolone, ali nije došao do trofeja. Bodiroga je objavio povlačenje 8. juna 2007. godine. Za kraj, podsetimo se poteza velikog majstora. Srećan rođendan, legendo!
Pogledaj vesti o: Zrenjanin

Nastavak na Sportske.net...