Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2014, 00:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Loša voda iz pola slavina

KAD god stanovnik Zrenjanina odvrne slavinu, iz nje poteče žućkasta voda koja ima neprijatan miris. Od pre deset godina u ovom gradu „česmovača“ zvanično nije preporučljiva za piće i kuvanje. Žitelji Užica, gotovo cele zime morali su da kupuju flaširanu vodu, a ovakvi primeri nisu usamljeni, jer nekoliko gradova u Srbiji konstantno kuburi sa pijaćom vodom koja ne zadovoljava uslove Pravilnika o higijenskoj ispravnosti. Podzemne i površinske vode zagađene su kako fekalijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz septičkih jama u blizini izvorišta, tako i industrijskim i komunalnim otpadom koji najčešće završava u rekama, jer postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji ima vrlo malo. Problem sa kvalitetnom vodom za piće, osim u Zrenjaninu i Užicu, ima u Zajači, Beloj Crkvi, Mladenovcu, seoskim vodovodima u okolini Čačka i Smedereva, ali je higijenska ispravnost najviše ugrožena u Vojvodini. Stručnjaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu da je u Srbiji nepunih 58 odsto vodovoda sa higijenski ispravnom vodom. - Prema našim podacima, voda za piće iz kontrolisanih vodovodnih sistema nije istog kvaliteta svuda u Srbiji - kažu u ovom institutu. - U 2013. godini, kontrolisano je ukupno 154 javnih vodovoda gradskih naselja. Od 89 ispravnih mreža, 93 odsto se nalazi u Centralnoj Srbiji, a svega sedam odsto u Vojvodini.KVALITETNA U BEOGRADU BEOGRAĐANI ne moraju da brinu. Za vodu koju piju stručnjaci kažu: odličnog je kvaliteta! Kontrole njene ispravnosti čak i kod najudaljenijih korisnika su svakodnevne i rigorozne. Prestonica ima pet postrojenja za preradu vode - Banovo brdo, Bežanija, Bele vode, Vinča i najveći Makiš u kojem se „bistri“ 3.000 litara savske vode u sekundi, što je 45 procenata potreba Beograda. Tokom protekle godine, nadležne službe proveravale su fizičko-hemijsku ispravnost pijaće na ukupno 60.441 uzorku, od kojih je 6.897, ili 11,41 odsto bilo neispravno. Najveći broj uzoraka sa vodom nebezbednom za piće zabeležen je u Banatu, a najsigurnija voda bila je u Kolubarskoj i Pirotskoj oblasti. - Najčešći razlog lošeg kvaliteta je neusaglašenost između prirodnog hemijskog sastava vode i načina njenog tretmana, kao što je čest slučaj u Vojvodini - objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. - Mnogi javni vodni objekti ne poseduju uopšte tretmane za preradu vode. Inače, Srbija je „pokrivena“ sa 750 javnih vodovoda u hiljadu naselja i sa 4.000 seoskih manjih vodovoda. U 65 gradova i 14 sela su postrojenja za prečišćavanje, a hlor se primenjuje u 130 gradskih i 180 ostalih vodovoda. U nekim gradovima stanje sa pijaćom vodom je alarmantno, pa se mora, uveravaju stručnjaci, reagovati odmah. Kako Užičani tokom leta ne bi ostali bez vode, Vlada Srbije moraće da izdvoji između tri i šest miliona evra, da bi bilo rekonstruisano postrojenje za preradu vode za piće. Pre same obnove postrojenja, da bi voda iz jezera Vrutci, nakon otkrivanja otrovne modrozelene alge, ponovo bila pitka, potrebno je dodatnih od 300.000 do 350.000 evra za izradu celokupne projektne dokumentacije.ZAMUĆENOST SMANjILA RAČUNE Aprilski računi JP „Vodovod i kanalizacija“ u Pirotu biće manji za trećinu zbog zamućenosti koja se pojavila u sistemu gradskog vodovoda. Prema rečima Zorana Nikolića, direktora ovog javnog preduzeća, popust se odnosi na tijabarski deo grada, gde su se desetak dana domaćinstva pijaćom vodom snabdevala iz cisterni ili na javnim česmama po okolnim selima. - Radovi moraju hitno da počnu, jer bi alternativni izvor sa zlatiborskog izvorišta Sušičko vrelo mogao preko leta da zakaže. Samo ime reke Sušica kaže da ovo nije pouzdano izvorište i da bi u julu i avgustu moglo da presuši - objašnjava dr Prvoslav Marjanović, predsednik radne grupe koju je Vlada Srbije formirala kako bi predložila rešenje za problem pijaće vode u Užicu. - Neophodno je da se prvo rekonstruiše postrojenje za preradu vode, za šta je potrebno najmanje šest meseci. Staro je 30 godina i vreme je za njegovo obnavljanje i da se nije dogodio incident sa algama. Posle toga mora da se sanira jezero. Za taj posao biće potrebno najmanje godinu dana. Problem sa pijaćom vodom u Zrenjaninu aktuelan je još od 1980. godine, kada su počele najave izgradnje prečišćivača, odnosno fabrike vode. Pre tačno deceniju, zbog enormne količine arsena i drugih štetnih materija, inspekcija je zabranila upotrebu vode iz gradskog vodovoda. Stanovnici se snalaze kako znaju i umeju, a Zrenjanin je od tada među vodećim potrošačima flaširanih voda u Srbiji. Potrošači iz Požarevca, takođe, decenijama ne mogu da se oslobode nitrata iz pijaće vode. Nadležni tvrde da je voda sa izvorišta „Ključ“ čista, jer je nivo ovog zagađivača u granicama normalnih vrednosti. U litru vode, kako objašnjavaju, trenutno ima 30 mililitara nitrata od dozvoljenih 50. Da bi bili neutralisani potrebne su nove, tvrde stručnjaci, membranske tehnologije, a paradoksalno je što Braničevski okrug nema ni fabriku za vodu, a kamoli postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Oko 500.000 evra pomoći za studiju izvodljivosti odvojila je Vlada Francuske, pa bi u najboljem slučaju tek za tri godine Požarevac mogao da dobije oba postrojenja. Do tada, borba sa najezdom nitrata iz pravca sela Lučica, Poljana i Prugova očito neće prestati. Na istoku Srbije u Zaječaru, voda iz gradskih slavina je ispravna u hemijskom i mikrobiološkom pogledu. U mreži na koju je povezano gotovo 16.000 potrošača s vremena na vreme dođe do zamućenja vode, jer se iz starih cevi podigne talog što, kažu nadležni, nije znak za uzbunu. DALEKO OD EVROPE SRBIJA mora da uloži oko 6,5 miliona evra u upravljanje vodama da bi ih dovela na nivo standarda Evropske unije, slažu se stručnjaci. U Srbiji se prerađuje svega 10 odsto otpadnih voda, dok je u EU taj prosek 90 procenata. Od ukupnog broja gradova i opština samo 23 imaju postrojenja za prečišćavanje, od kojih tri imaju mehaničko, a od ostalih 20 svega pet postrojenja pokriva potrebe prečišćavanja otpadnih voda za više od 80 odsto stanovništva.

Nastavak na Večernje novosti...