Izvor: Glas javnosti, 13.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepa reč kao krajnji domet
BEOGRAD - Hapšenje gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića potreslo je Srbiju jer je, kako se navodi, zajedno sa svojim udruženjem oštetio budžet najperspektivnije srpske opštine za 3,5 miliona evra. Gradonačelnik je zadržan u pritvoru, a njegovi sugrađani nisu dugo čekali da formiraju Odbor za istinu o Kneževiću. Kažu, nekome smeta što se Zrenjanin razvija, a za to je pre svega zaslužan niko drugi do uhapšeni gradonačelnik.
Predsednik tog odbora Božidar >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Vorgić rekao je da cilj tog udruženja da ukaže javnosti na doprinos Gorana Kneževića koji je „uhapšen kao poslednji kriminalac, a ne građanin od kredibiliteta“.
Odbor takođe pokušava da olakša situaciju u kojoj se našla Kneževićeva porodica, koja, prema Vorgićevim rečima, prolazi kroz težak period. To su, dakle, kako je pre neki dan potvrđeno za Glas glavne, smernice novoformiranog odbora.
Jedan od aktivnijih odbora na ovim prostorima bio je i onaj zadužen za širenje istine o Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije. To udruženje delovalo je pod imenom „Sloboda“, a u svrhu pravde izdali su i brošure u kojima su navodili izjave i saopštenja političkih stranaka, svetskih antiglobalista, publicista koji su glorifikovali Miloševića proglašavajući ga za jednog od najvećih svetskih političara i velikana jedinstva slovenskog sveta.
VESNA DABIĆ: NE DAJEMO KOMENTARE
Vesna Dabić iz Vrhovnog suda Srbije nije htela da komentariše odluke pojedinih ljudi da formiraju razne odbore u cilju podrške osumnjičenim ili okrivljenim.
- Kao viša pravna instanca mi ne dajemo ni pozitivne ni negativne izjave, jer bi tako uticali na odluke „nižeg“ suda - ističe Dabićeva.
Slični odbori, koji imaju status pravnih timova, formirani su i za odbranu dvojice haških optuženika dr Radovana Karadžića i dr Vojislava Šešelja. Ti odbori nemaju status opunomoćenih advokatskih timova, pošto se Karadžić i Šešelj brane sami, ali njihova uloga je značajna zbog prikupljanja dokaza za njihovu odbranu u Hagu.
Protivteža tim odborima je Helsinški odbor za ljudska prava. To udruženje građana se trudi da delovanje gorepomenutih odbora minimalizuju i da što više demistifikuju njihovu ulogu i značaj.
Glavni cilj ovakvih udruženja je da relativizuju odluke suda.
Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije kaže da takvi odbori ne mogu, sve i da hoće, da utiču na odluku suda.
- Svako ima svoju istinu, ali sud donosi presudu na osnovu dokaza i dokumenata. Udruženja građana mogu da imaju svoje viđenje, ali njihov krajnji domet u određenom sudskom procesu jeste da tu istinu dostave advokatima ili tužiocu, a da oni zatim brane ili dodatno okrivljuju optuženog - ističe Hadžiomerović.
Nemanja Nenadić iz NVO „Transparentnost Srbije“ kaže da uloga odbora koji se formiraju kao pomoć pritvorenim ili okrivljenim licima ne sme da remeti sudski postupak.
- Takva udruženja mogu da pruže podršku osumnjičenima, ali čisto da se o njima čuje i neka lepa reč. NJihova delatnost je, međutim, regularna sve dok ne remete sudski postupak - ističe Nenadić.
