Izvor: Politika, 24.Maj.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjižare na izdisaju
Trafikantska prodaja knjiga s enormnim tiražima ugrožava knjižare, a najveći neprijatelj su im putujući prodavci koji nude robu na tezgama po niskim cenama
Zrenjanin – Knjižarstvo se gasi, poručuju zrenjaninski knjižari naglašavajući da je stanje u ovoj branši do te mere alarmantno da joj više gotovo nema spasa. Oni navode niz razloga, a jedino što bi moglo da im vrati nadu jeste drugačiji tretman >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << države i lokalne samouprave.
U najvećem banatskom gradu donedavno je bilo šest specijalizovanih prodavnica knjiga pa je lokalni list „Zrenjanin“ konstatovao da je ovde stvar nešto bolja, budući da u gradovima sa oko stotinu hiljada stanovnika knjižara odavno više nema.
Podaci govore da je promet u oblasti knjižarstva za godinu dana pao za čak 85 odsto i tu se plaća danak recesiji. Valja spomenuti i pogoršan položaj knjige kao štampanog proizvoda u odnosu na njene sadržaje koji se nude u elektronskim izdanjima, gde su najveća konkurencija nelegalna, odnosno piratska izdanja. Izražava se bojazan da bi Srbija tu moga da tek oseti posledice, jer smo još u proseku loše informatički obrazovani i zbog nemaštine ne pratimo tehnološki razvoj.
Nenad Šaponja, vlasnik afirmisane zrenjaninske kuće „Agora“ čiji pisci se svake godine kite našim najuglednijim književnim nagradama, ima veliko iskustvo pa u knjižari nudi knjigu kao robu.
– Da nije izdavaštva preko koga nudimo knjige u preko stotinu mesta u Srbiji, sigurno bismo zatvorili i knjižaru u Zrenjaninu. Tu treba dodati i da sam vlasnik tog poslovnog prostora, jer se zakup ne bi pokrio – kaže Šaponja za „Politiku“ ilustrujući stanje u knjižarstvu. Prema njegovim rečima, prodavnice knjiga su prve na udaru opšteg siromaštva.
– Kako možemo da očekujemo da se traže knjige kada kod nas radi samo 1,7 od 7,5 miliona stanovnika, a u Nemačkoj je zaposleno više od pola stanovništva. Knjižarstvo je vrlo važno polje kulture i država bi morala da mu pomogne u egzistenciji. Svi znamo da nema dovoljno para, ali ih treba bolje usmeriti. Tamo gde su najpotrebnije, a u ovom slučaju mislim na opstanak kulture. U Francuskoj već dugo, a u Rusiji odnedavno, vode se velike kampanje kako bi se mladi vratili knjizi – veli Šaponja.
Pored „više sile”, na koju se teško može uticati, Slađan Jančić, vlasnik knjižare „Teatar“, ukazuje nam i na pojave koje štete knjižarima, a koje bi se mogle ispraviti.
– Kod nas ne postoji toliko proklamovana jedinstvena cena knjige što daje prednost većim izdavačkim kućama koje imaju vlastitu prodaju i objekte pa odmah nude popust od 20 procenata, a mi mali knjižari to ne možemo da izdržimo. Naravno, nas potiskuje i trafikantska prodaja knjiga s enormnim tiražima, a najveći neprijatelj nas koji smo u sistemu PDV je šatorska prodaja u kojoj putujući prodavci knjiga nude robu na tezgama bez plaćanja obaveza i po niskim cenama i mi takvu konkurenciju ne možemo da izdržimo jer imamo troškove – žali se Jančić.
On proziva i javne ustanove koje prodaju knjige.
– Najčešće se tim bave biblioteke, koje su na budžetu i imaju svoj prostor i radnike koje država ili lokalna samouprava plaćaju za druge poslove. Oni prodaju knjige bez posebnih troškova pa mogu da ih nude po daleko nižim cenama – kaže Jančić.
Đ. Đukić
objavljeno: 25.05.2011
