Izvor: Politika, 29.Okt.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažnjen jer nije gledao Tita
Zrenjaninci i nakon šest decenija rado čitaju list „Zrenjanin”, jedan od retkih koji su bez većih problema prebrodili privatizaciju
Zrenjanin – List koji nosi ime svoga grada jedan je od retkih lokalnih medija koji nije tokom dugog opstajanja bio na marginama – ni po interesu javnosti ni po tretmanu kod vlasti. Naprotiv, kažu da je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rasadnik kadrova i da mu tiraž ne opada mnogo. Građani ga i posle 60 godina smatraju svojim čedom i petkom ga željno očekuju na kioscima u svom kraju.
Novine „Zrenjanin” osnovao je Todor Malbaški, koji je bio i njihov prvi direktor. Ovaj profesor matematike bio je pravi prosvetitelj, osnovao je srednju i Višu tehničku školu, zahvaljujući njemu grad je prvi u Banatu dobio fakultet. I posle njega novinari i urednici lista odlazili su na visoke pokrajinske i republičke funkcije. Tako je Milorad Birovljev odavde stigao do položaja ministra u Saveznoj vladi.
„Zrenjanin”, list Narodnog fronta, kako se precizira u njegovom zaglavlju, u uvodniku prvog broja precizira da su prve novine u tadašnjem Bečkereku izašle pre sto godina, doduše, na nemačkom jeziku. Ovdašnji Srbi tada nisu živeli u svojoj državi pa su prve novine na srpskom jeziku izašle 1890, konstatuje uvodničar. Posle je u gradu na Begeju izlazilo više novina, nedeljnika pa i dnevnika. Početkom Drugog svetskog rata novine na srpskom jeziku prestale su da izlaze i nije ih bilo sve do pojave „Zrenjanina”.
Pošto su ove novine izašle uoči Šestog kongresa KPJ, na kome će partija promeniti ime u savez (SKJ), najveći prostor posvećen je tom skupu. Objavljen je referat Dragoljuba Kirćanskog Uje, sekretara Gradskog komiteta, u kome on kritikuje politiku Sovjetskog Saveza, Rezoluciju Informbiroa. Ističe se da je ova partijska organizacija isključila 236 članova, a osam kaznila. Oni nisu bili partijski istomišljenici u ideološkoj borbi protiv KPSS. U decenijama svoga trajanja list je vešto lavirao da bi izbegao partijske pritiske i pisao onako kako bi želeli čitaoci.
Ipak, Partija se mešala. Novinar Vojislav Zorić isteran je, najpre iz SKJ, a onda i s posla. Bio je optužen da se tajno dopisivao sa Dobricom Ćosićem. U njegovom stolu „kolege” su otkrile pismo poznatog književnika s kojim su se obračunavali komunisti. Zorić, koji se bavi i pisanjem književnosti, objašnjava da je slao Ćosiću svoje književne zapise da bi ovaj dao svoje mišljenje. Onda su krenuli na njega, a jedna od „najžešćih” optužbi bila je da je on izbegavao da na redakcijskom televizoru gleda prenos 12. Kongresa SKJ, dok je govorio Tito. „Zamerali su mi da sam sedeo suviše ukoso i da sam na taj način sabotirao Kongres.” Zorić je gotovo jednoglasno izbačen iz partije i s posla. Među retkima koji su glasali protiv isključenja bio je glavni urednik Mihalj Belovai, koji je s te pozicije i na sudu svedočio u Zorićevu korist, mada je ovoga tužila redakcija. Zorić je ipak kasnije dobio spor i vratili su ga na posao.
Mada stoji ocena da se „Zrenjanin” nije baš zamerao vlastima i moćnicima, nije da nije bilo hrabrosti. Tako je u vreme urednikovanja Branke Jajić, 1991. godine, list objavio fotografiju tenkova koji su se kretali prema Vukovaru, potpisanu rečima „Kuda vodi ovaj put”, što se tada smatralo hrabrim.
Momčilo Stojkov je ceo radni vek proveo u zrenjaninskim novinama i priča kako ga je kao mladog novinara urednik stavio pred iskušenje.
– Trebao mu je noseći tekst o stabilizaciji i kad je već bio u „cajtnotu”, pošalje me kod direktora fabrike nameštaja. Ovaj me je gnjavio floskulama i bukvalno mi „izbacivao” neke ekonomske formule koje uopšte nisam razumeo. Počeo sam da se znojim i kad sam mislio da od teksta neće biti ništa, direktora pozovu u drugu kancelariju. Ja na njegovom stolu primetim među novinama i neke s tekstom baš o stabilizaciji, od tada već afirmisanog novinara Milana Livade. Smotam taj list pod džemper, dočekam direktora koji me je gnjavio još neko vreme, pa otrčim u redakciju i prepišem tekst. Urednik je bio jako zadovoljan, a ja još više, priča Moma Stojkov, celom Banatu poznat kao Baca.
O statusu lista svedoči i podatak da su njegovi novinari svojevremeno imali tolike plate da su ih na to upozoravale partijske strukture. Od svih urednika u listu vele da je najpopularniji bio Dušan Ćuk. Pismen, korektan i sklon šalama. Stalno se nadgornjavao s novinarima koji mu nisu ostajali dužni. U jednom broju na prvoj strani najavljeno je gostovanje slikara naslovom „Kerac u Zrenjaninu”. Novinari na prelomu taj naslov preprave u prezime koje nikako ne bi smelo da uđe u novine i taj specijalni primerak stave pred Ćuka. Kad je ovaj primetio naslov, zaprepastio se, ali i brzo reagovao, otrčavši do kioska da se uveri da je reč o šali. Posle su mu se smejali, pričajući da takav sprint u gradu nije viđen od njegovog postanka.
Najveća zamerka redakciji jeste da poslednjih godina u njoj nema mladih novinara. Ovim iskusnima prigovaralo se da se boje kompjuterizacije. Izuzev Zorana Dedića, kome priznaju da je bio redakcijski pionir i najhrabriji u uvođenju informatike, a izborio se i za prvi kompjuter.
S preporukom da se kucne u drvo, oni vole da kažu da su privatizaciju preživeli zajedno sa svojim novinama, što je redak primer u lokalnoj štampi. Njima se, čak, prigovara da ne koriste dovoljno slobodu koju im daju vlasnici. Urednici tvrde da prave najtiražniji lokalni list.
Đuro Đukić
objavljeno: 29.10.2012.
