Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Maj.2015, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanal za bicikliste i linjake
Biciklistička staza bedemom Kanala Begej od Temišvara do Zrenjanina bila je “projekat-mamac” revitalizovanja ovog vodnog puta kojim su nekad plovili manji brodovi. Zrenjanin od Evropske unije traži pomoć od 60 miliona evra da bi Kanal postao plovan i čist kao u rumunskom delu u kojem živi ribalinjak
Kanal je pun – mulja, a mulj je pun – otrovnih kadmijuma i bakra. Kompletna fekalna kanalizacija Zrenjanina izliva se u Kanal. Većina mostova na Kanalu u >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << lošem je stanju, nizak je vodostaj, pristaništa, utovarne stanice i prevodnice male su i zapuštene, oznake uništene, a bazeni okretnica za brodove premali i plitki.
Tako danas izgleda Kanal Begej celom svojom dužinom (75 kilometara) kroz Srbiju, od granice sa Rumunijom do ušća u Tisu.
A od vremena Marije Terezije do 1958. godine, kada je zatvoren zbog političke situacije u regionu, Kanal Begej služio je za odvodnjavanje viška vode iz močvarnog dela Banata i za prevoz robe manjim brodovima do 500 tona nosivosti iz Dunava prema Temišvaru i dalje prema Crnom moru.
Skoro četiri decenije Kanal Begej (ukupne dužine 120 kilometara) bio je “septička jama” Temišvara i Zrenjanina i jalovište industrijskog otpada fabrika iz rumunskog i jugoslovenskog dela Banata. A onda su se u proleće 2000. godine predstavnici Srbije, Rumunije i Mađarske saglasili da pokrenu projekte njegove rehabilitacije-revitalizacije da bi popravili upravljanje vodama i osposobili plovidbu Kanalom u okviru evropskog regiona DKMT (Dunav-Kriš-Moriš-Tisa). Prva studija revitalizacije ovog velikog prekograničnog infrastrukturnog projekta pokazala je da je za taj posao potrebno 25-26 miliona evra, koje nijedna od dve države nije imala, pa je već u startu pogled bio uperen prema fondovima Evropske unije. A kao inicijalni, “soft” projekat (kako bi se modernim evropskim rečnikom danas reklo), poslužila je ideja pasioniranog bicikliste rumunskog župana Titu Božina da se bedemom Kanala Begej izgradi biciklistička staza.
Granični prelaz
Uz kompletnu izgradnju biciklističke staze od Temišvara do Zrenjanina, zanimljivo postaje pitanje – šta sa graničnim prelazom za bicikliste iz Srbije kad ulaze u Rumuniju, odnosno na teritoriju Evropske unije. Sada je sa srpske strane granični prelaz zarastao u žbunje, a prvi namenski malogranični prelaz za potrebe biciklista i pešaka izgradiće Srbija novcem Evropske unije iz sledećeg poziva “IPA CBC Romania-Serbia 2014-2020”.
Studija izvodljivosti za rumunski deo i dokumentacija za čišćenje Kanala za područje grada Temišvara završeni su 2002. godine. Rumuni su do 2006. i 2007. pripremili dokumentaciju i po ulasku u Evropsku uniju iz fonda za prekograničnu saradnju za izgradnju biciklističke staze od Temišvara do Zrenjanina obezbeđeno je 2,3 miliona evra, od kojih je srpska strana dobila 270.000 evra za izradu dokumentacije. Sa rumunske strane već je napravljena kompletna biciklistička staza od Temišvara do granice (37 kilometara).
I pre neki dan Zrenjanin je završio projekat tehničke dokumentacije, Studiju opravdanosti i izradu katastarskih podloga za izgradnju biciklističke staze od rumunsko-srpske granice do grada, koja treba da ide bedemom Kanala Begej. Studija je pokazala da će cena nekretnina u mestima kroz koja prolazi biciklistička staza porasti do pet odsto i da će 8.000 biciklista godišnje koristiti ovu stazu, ulaziti u Srbiju i ići prema Hrvatskoj.
“Rumunija nije bila tako kredibilan partner dok nije ušla u Evropsku uniju. Zato ranije nismo mogli da lobiramo za projekat. Do 2007. godine i oni su se pripremali.
Sada smo mi sve pripremili za dobijanje građevinske dozvole i za početak radova za koje su nam potrebna sredstva. Prezadovoljni smo jer ovo je pravi primer zašto su ti soft projekti važni. Da nema ove dokumentacije i da ovaj projekat nismo radili sa Rumunima, ne bismo mogli da dobijemo sredstava u sledećem pozivu za infrastrukturu. Biciklistička staza samo je početni deo revitalizacije Kanala Begej. Ona je nešto simbolično, početak nečeg velikog, nešto što je odmah vidljivo svim građanima. Time skrećemo pažnju i Evropskoj uniji da živimo pored Kanala i želimo da ga oživimo”, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.
Taj sledeći veliki projekat u okviru revitalizacije Kanala Begej za koji Zrenjanin očekuje novac iz pretpristupnih fondova Evropske unije jeste izmuljivanje i prečistač otpadnih voda.
Zagađenju Kanala je ranijih godina u velikoj meri doprineo i grad Temišvar, ali su Rumuni u procesu pridruživanja EU uradili izmuljivanje u svom delu Kanala i sada u njemu živi riba linjak, za koju se zna da opstaje samo u čistim vodama.
“Sada je na nama da očistimo višedecenijsku nebrigu. Trenutno je najveći zagađivač kanala Begej grad Zrenjanin, cela fekalna kanalizacija se izliva u Kanal i da bismo dobili sredstva za izmuljivanje, jedan od uslova je i da zaustavimo zagađivanje. EU je sa 200.000 evra podržala izradu Studije izvodljivosti za izgradnju prečistača koja je pokazala opravdanost i cenu gradnje – 22 miliona evra za prvu fazu gradnje prečistača. To je ogroman i vredan projekat i jedan od prioriteta Srbije. Druga faza će koštati 37 miliona evra i ona je predviđena za Zrenjanin sa jačom industrijom i većim brojem stanovnika. Nama je bitno da imamo studiju i iz našeg budžeta ćemo izdvojiti novac za finansiranje idejnog projekta. Onda ćemo raspisati konkurs za privatno-javno partnerstvo – da neko izradi projekat, napravi prečistač i preuzme upravljanje, a grad Zrenjanin će garantovati naplatom za otpadnu vodu. To će biti siguran priliv novca za partnera koji će mu vratiti investiciju. Ta dva velika projekta – revitalizacija Kanala i prečistač – vuku jedan drugi. Oni ukupno koštaju 50 miliona evra i očekujemo da nam taj novac obezbedi Evropska unija”, objašnjava Radišić.
Uspešno lobiranje RCR
Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj (RCR Banat) prethodnih godina pokrenuo je mnogo aktivnosti da bi oko projekta revitalizacije Kanala Begej okupio najznačajnije aktere i obezbedio novac za neophodne poslove. Taj angažman rezultirao je svojevrsnim konsenzusom svih najvažnijih državnih institucija u Srbiji, šire javnosti, nevladinog sektora i građana koji podržavaju napore da se ovaj problem što je moguće pre reši.
Predstavnici RCR Banat direktno su bili uključeni u pripreme i lobiranje za projekat Revitalizacija i rehabilitacija kanala Begej u novi programski budžet Evropske unije “IPA CBC Romania-Serbia 2014-2020” i on je uvršćen u listu prioritetnih strateških projekata, pa je izvesno da će prvi poslovi početi već ove godine.
U čišćenju Kanala nije fokus samo na ekologiji, već mnogo više na – ekonomiji. Za taj ekonomski aspekt posebno su zainteresovani Rumuni jer je za njih Kanal Begej “poprečna” veza Dunava sa Crnim morem. Zato je važno osposobiti Kanal za plovidbu brodova do 1.000 tona nosivosti i potpuno modernizovati prevodnice kod Itebeja i Kline. Tako će Zrenjanin doći i na evropsku mapu vodnih puteva, jer grad je inače jedno od najgušćih vodnih čvorišta u ovom delu Evrope oko kojeg se “vrte” Tamiš, Tisa, Dunav, kanalski sistem DTD i Kanal Begej koji Zrenjanin uključuje i u Dunavsku strategiju kao krupan projekat Evropske unije.
Zato su Zrenjanin i Temišvar za sledeći konkurs evropskog fonda za prekograničnu saradnju u septembru ove godine zajedno spremili projekat vredan 12 miliona evra. “Sa šest miliona, koje očekujemo da dobijemo od EU, uradili bismo revitalizaciju te dve prevodnice, biciklističku stazu i izgradili marinu u Zrenjaninu na završetku staze. Marina je veoma bitna za razvoj turizma, 6.500 jahti i brodića registrovano je u Segedinu i njihovi vlasnici zainteresovani su da dolaze u ovaj deo Banata i Vojvodine”, kaže pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
