Izvor: Politika, 21.Jan.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrast se vraća na banatske goleti
U periodu od 2006. do 2012. godine na području srednjeg Banata hrast lužnjak je posejan na površini od 300 hektara
Zrenjanin – U Vojvodini ima malo šume, a po nedostatku drveća prednjači srednji Banat koji se po nepošumljenim goletima nalazi pri samom vrhu u Evropi. Ovaj nedostatak je odavno uočen, ali se u zemlji u kojoj svako malo govori o siromaštvu više opterećivalo proizvodnjom hrane i njoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se u vojvođanskoj ravnici davala prednost. U tim okolnostima ne da se nije dovoljno sadilo nego se i ono malo drveća nekontrolisano koristilo za ogrev. Već desetak godina stanje se popravlja, a u preduzeću „Vojvodinašume” kažu da je u planu da se u narednih pet godina pošume sve raspoložive površine kojima ono gazduje na području pokrajine.
Slađan Suručić šef Šumske uprave Zrenjanin koja prekriva područje što drži neslavni rekord po nepošumljenosti u zemlji daje konkretne podatke. U Vojvodini se pod šumama nalazi 154.000 hektara, što je približno 7,1 odsto odukupne površine. Javno preduzeće „Vojvodinašume” najveći je korisnik šuma i šumskog zemljišta i to na površini od 129.516,14 hektara, od kojih su šume zastupljene na površini 98.484,63 hektara. U srednjem Banatu Šumsko gazdinstvo „Banat”, deo „Vojvodinašuma”, odnosno pomenuta zrenjaninska uprava, gazduju šumama na površini od svega 5.374 hektara. Na ovom području opština Sečanj ima najniži stepen šumovitosti sa 0,37 odsto, Žitište 0,45, Novi Bečej 0,80, a zatim sledi opština Nova Crnja 0,81 i grad Zrenjanin koji ima 2,6 procenata šume. Kada se uzme u obzir da je šumovitost Srbije oko 27 procenata, a Evrope čak 40, sasvim je jasno gde se nalazi srednji Banat.
Diplomirani inženjer šumarstva Slađan Suručić kaže da je ovo područje stare močvarne oblasti Panonske nizije i na osnovu pisanih istorijskih dokumenata, kada se pogleda nekoliko stotina godina unazad, dolazi se do zaključka da su na ovim prostorima pored močvara postojali manji ili veći kompleksi šuma.
Može se dokazati da su u 16. veku u ovim krajevima postojale velike šume bogate raznovrsnim drvećem i brojnom divljači kao što su jeleni koji su viđani u krdima i od 2.000 primeraka. Ovaj mali osvrt na prošlost pomaže da se bolje sagledaju mogućnosti ovdašnjeg tla i pogodnosti da se stanje promeni. Ekološki uslovi ovog područja koje je ispresecano brojnim vodotocima, uslovili su opredeljenje šumara na gajenje topola i vrba na aluvijalnim zemljištima, hrasta i poljskog jasena na uglavnom glejnim zemljištima. – To znači da se, ispod plitkog gornjeg sloja, nalazi glina, a ispod nje voda i vlaga. Tvrdi glineni sloj najlakše probija koren hrasta lužnjaka kome treba voda – kaže Suručić. Na osnovu tih saznanja, ispitivanja zemljišta i nekoliko primera hrastovog drveća, starog vekovima, a oni svedoče o nekada bogatim hrastovim šumama na ovim prostorima, ovde se krenulo sa setvom semena hrasta lužnjaka. Sada već stabla posađena pre više od dve decenije dokazuju da je projekat opravdan i JP „Vojvodinašume” nastavljaju da ga uspešno realizuju. U periodu od 2006. do 2012. godine, na područjusrednjeg Banata hrast lužnjak je posejan na površini od 300 hektara. Radovi su posebno intenzivirani 2011. godine kada je uz sufinansiranje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo pošumljeno 174 hektara novih površina. Suručić skreće pažnju da je reč o obimnom poslu koji zahteva i znatna ulaganja. Hrast plodonosi svakih tri do pet godina pa je nabavka semena otežana, a poseban problem je zaštita mladih šuma. One su izložene uništavanju od drvokradica, stoke, požara. Samo prošle godine je po novim šumama izgrađeno 556 kilometara protivpožarnih puteva. Iskustvo je pokazalo da je oko ovih prostora neophodno podizanje ograda i u poslednjih pet godina ih je napravljeno 7,5 kilometara.
Ovde nije bilo reči o ogromnoj koristi od pošumljavanja. Podrazumeva se da o tome raste svest građana. Ima predloga da se, zbog velikog nedostatka šume i neslavnih rekorda, uvede praksa da se uspešnost ovdašnjih političara meri po pošumljenim hektarima u njihovom mandatu.
Pomoćnik direktora za šumarstvo i lovstvo u JP „Vojvodinašume” Đorđe Šimunovački kaže da se na povećanju šumovitosti Vojvodine moraju uključiti i ostali korisnici šuma, vlasnici zemljišta pogodnog za pošumljavanje i najšira društvena zajednica, a sve to uz snažniju podršku nadležnog pokrajinskog sekretarijata pa i lokalnih samouprava – Da bi se ovo postiglo prvenstveno se moraju odrediti površine pogodne za pošumljavanje, jer dok se to ne uradi JP „Vojvodinašume” može raditi samo na površinama kojima gazduje, što je malo u odnosu na kompletan zadatak – kaže Šimunovački.
Đ. Đukić
objavljeno: 21.01.2013.
