Izvor: Blic, 09.Avg.2009, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Halal standard put do zarade
Sve više preduzeća na teritoriji Vojvodine ispunjava uslove za dobijanje halal standarda koji im polako otvara vrata svih tržišta na kojima žive muslimani. Za ljude islamske veroispovesti proizvode subotička „Mlekara", „Dijamant" iz Zrenjanina, „Sojaprotein", PIK „Bečej", „Medopromet" iz Subotice. Ukupno u Srbiji ima četrdesetak ovakvih preduzeća, a stručnjaci misle da može da ih bude mnogo više.
Na tržištu islamskih zemalja godišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << promet iznosi oko 650 milijardi dolara, od čega se na hranu potroši 170 milijardi dolara. Osim što dobijanjem halala dobijaju ulaznicu za tržišta ovih zemalja, domaće firme poboljšavaju i prodaju u Srbiji gde živi oko 600.000 muslimana.
Profesor na Institutu političkih nauka u Parizu Čedomir Nestorović kaže da treba povećati broj kompanija sa halal sertifikatom, jer je to tržište najbrže rastuće tržište u svetu. „U vreme globalne ekonomske krize nedopustivo je da neka tržišta ostanu nedostupna. Islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljno hrane, zbog čega su primorane da je uvoze, što se naročito odnosi na meso, prerađevine od mesa i mlečne proizvode, a to bi mogla biti šansa za preduzeća iz Srbije", rekao je on. Nestorović smatra da bi za bolji nastup na tim tržištima srpske kompanije, pre svega mlekare i mesna industrija, trebalo da se udruže, a kao zemlje u koje bi njihovi proizvodi najviše mogli da se plasiraju on je naveo Indoneziju, pojedine republike Rusije, kao i grad Moskvu, ali i Francusku, Nemačku i SAD.
Kako je dodao, zanimljivo je i više od 40 islamskih zemalja koje su u oganizaciji Pokreta nesvrstanih, čije tržište odranije zna za Srbiju i neke njene proizvode, među kojima su Egipat, Irak, Malezija. Prema njegovim rečima, tamo bi mogla da se izvozi jagnjetina, sušena ili govedina u konzervama, sudžuk, maslac, sirevi. Procenjuje se da u svetu ima oko 1,6 milijardi muslimana, a samo u Rusiji oko 20 miliona, gde je tržište halal hrane vredno 21 milijardu dolara godišnje. U Francuskoj, koja ima oko sedam miliona muslimana, godišnji rast potrošnje halal mesa je od sedam do deset procenata, iako ukupna potrošnja mesa u toj zemlji opada za dva do tri odsto, dodao je on.
Prema njegovim rečima, za uvođenje halal sertifikata treba odvojiti od četiri do pet hiljada evra, ali je država pre nekoliko nedelja odlučila da refundira 40 odsto te sume svim kompanijama u Srbiji koje žele da uvedu halal sertifikat, ukoliko ga traže od Islamske zajednice Srbije.
Subotičkoj „Mlekari", jednoj od najuspešnijih firmi u oblasti mlekarstva u zemlji, osim sertifikata ISO 9001:2000, Hasap i „British Retail Consortium", u februaru ove godine zvanično je uručen i halal standard. Već 2008. godine ispunjeni su svi kriterijumi Agencije „Halal" koji zadovoljavaju zahteve islamske vere, a Dragan Šašić, tehnički direktor „Mlekare", kaže da zato proizvodi ove kompanije ne sadrže aditive i emulgatore štetne po zdravlje i primese svinjskog porekla.
– Halal podrazumeva i zabranu upotrebe emulgatora E120 koji se koristi za pravljenje boja a dobija se od insekata. Zabranjeno je i korišćenje alkohola, upotreba likera u konditorskim proizvodima i drugih vrsta aditiva koji učvršćuju proizvode a svinjskog su porekla – kaže Šašić.
Pošto se halal dodeljuje na godinu dana, „Mlekara" će posle isteka ovog roka uzorke 24 proizvoda ponovo dostaviti Komisiji koja obavlja procenu u specijalnoj laboratoriji Agencije „Halal". Dušan Grujić, direktor „Mlekare", kaže da zasad plasiranje mleka i mlečnih proizvoda u arapske zemlje ide sporo.
– Računali smo i na područje Kosmeta, ali, nažalost, osim u Bosnu, u kojoj imamo veliki porast prodaje, u druge islamske zemlje zasad ne izvozimo. Trebaće vremena za uspostavljanje saradnje, ali su snabdevači Univerzijade izabrali veći deo naših proizvoda koji su se našli na jelovniku učesnika ove manifestacije - kaže Grujić.
U „Sojaproteinu" kažu da je povod za dobijanje halal standarda bio zahtev kupca iz Turske. Preko njega došli su do drugih narudžbina i tako proširili posao. U ovoj firmi kažu da ne treba razmišljati samo o islamskim zemljama, već o svim državama u kojima ima muslimana. „Sojaprotein" je ovaj standard dobio krajem prošle godine, i to za 26 grupa proizvoda. „Procedura je trajala 2-3 meseca. S obzirom na to da imamo pet drugih standarda, veliko iskustvo i kvalitetnu proizvodnju, nismo imali problema da ispunimo potrebne kriterijume", objašnjavaju u ovom preduzeću.
Subotička firma „Medopromet" uspešno je prošla proces halal sertifikovanja za cvetni med, lipov med i bagremov med, maja prošle godine. Tako su stvoreni uslovi za prodaju na tržišta Bliskog istoka i SAD-a. I PIK Bečej dobio je ovaj standard za 28 proizvoda „Flore" od voća i povrća.
.jpg)
