Izvor: Politika, 19.Jun.2011, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grad žrtva tranzicije

Najveći gubitnici tranzicije među gradovima Srbije su Zrenjanin i Pirot. Kao najveći u Banatu, grad na Begeju je uoči raspada Jugoslavije bio jedan od njenih industrijskih centara. Danas prednjači u Srbiji po brojuljudistarijihod 55 godinakojisuuprivatizacijiostalibezposla, kaoi po procentunezaposlenihuodnosunaukupanbrojstanovnika.

Neki tumače da stanje u Zrenjaninu i nije tako katastrofalno u odnosu na druge, kako se to čini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer je ovde imalo šta da propadne pošto nije bilo grane u kojoj grad nije bio dominantan. Najviše je stradala prehrambena industrija, i to uglavnom zbog loših privatizacija: šećerana, Industrija mesa BEK, Industrija prerađevina od kukuruza IPOK, Zrenjaninska industrija piva, ali i druge firme, kao što su Građevinsko-industrijski kombinat „Banat“, Fabrika tepiha „Proleter“, Fabrika šešira „Udarnik“. Međutim, predsednik Veća saveza samostalnih sindikata u Zrenjaninu Mirko Malešev tvrdi da je situacija još gora od one kakvom se predstavlja.

– U Srbiji je konačno shvaćeno da Zrenjanin više nije ni bleda slika onog što je nekada bio. Stanje će biti još poraznije jer ćese na tržištu rada naći jošnekoliko stotina ljudi – kaže Malešev i navodi da će neko morati da odgovara zbog neuspešne privatizacije i propisa koji su to dozvolili, a što je kao posledicu donelo masovnu nezaposlenost. U Zrenjaninu je krajem maja na evidenciji bilo 12.738 nezaposlenih građana, a u Srednjobanatskom okrugu čiji je grad središe 21.391.U red za kazan narodne kuhinje svaki dan staje 200 Zrenjaninaca. Oporavak je zabeležen 2008. kada je Svetska banka Zrenjanin proglasila za najbolje mesto za investiranje u Srbiji, ali je onda naišla svetska ekonomska kriza i izbila je afera oko izdavanja gradskog građevinskog zemljišta.

Goran Kovačević je najuspešniji privrednik čija je firma „Gomeks” u prošloj godini postigla najbolje rezultate. Nedavno je izabran za potpredsednika Unije poslodavaca Srbije. On smatra da ovakvo stanje u gradu može da se prevaziđe.

– Lokalna vlast može da aktivira „uspavane“ potencijale. Fabrike su stale, cena im je mala. Treba da se dignu krediti, kao što je to učinjeno za infrastrukturu, i da se one otkupe i povere mladim i sposobnim stručnjacima da pokrenu proizvodnju. Ovako ti potencijali propadaju i za jeftine pare ih preuzimaju oni koji ne žele da nastave proizvodnju – veli Kovačević. On smatra da se hitno mora aktivirati Socijalno-ekonomski savet kroz koji bi dijalog poveli vlast, poslodavci i sindikati. Šansu ovog kraja vidi i u intenzivnoj poljoprivredi, malim gazdinstvima i prerađivačkoj prehrambenoj industriji koja se bazira na ovdašnjem bogatom sirovinskom okruženju. Ipak nema te privrede koja može da izdrži ovoliko opterećenje administrativnog aparata i permanentno povećanje javnog sektora, zaključuje biznismen koji je uspostavio odličnu vezu između trgovine i proizvodnje preko svoje firme i ovdašnjeg udruženja povrtara „Carska bašta“.

Đuro Đukić

objavljeno: 20.06.2011.

Nastavak na Politika...