Izvor: Vesti-online.com, 26.Maj.2015, 00:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gana ostala u srcu

Vesna Bogunović, nedavno je osim Zrenjanina, posetila i Banatsko Višnjićevo, selo u okolini u kojem se rodio njen otac, lekar Nikola, koji je sredinom 70-ih godina prošlog veka, svoju porodicu iz Banata preselio u Beograd.

- Divno je nakon više od 30 godina, prošetati pitomom ulicama rodnog grada i prisetiti se bezbrižnog detinjstva i uspomena za ceo život - započinje priču rođena Zrenjaninka.

-Gimnaziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i fakultet sam završila u glavnom gradu, udala se i u braku stekla svoje najveće blago, kćerku Bojanu i sina Dragoljuba, koji su veoma daroviti za strane jezike, sin je još srednjoškolac, dok Bojana uspešno studira kineski na Filološkom fakultetu u Beogradu - nastavlja Vesna, uz neizbežni osmeh na licu i neskrivanje svoje želje da jednoga dana, kada bude penzioner, kupi kuću u Zrenjaninu i mirne dane provede u rodnom gradu.

Sada već davne 1999. godine, u decembru mesecu, kako sama ističe, donosi važnu odluku da sa tada četvorogodišnjom Bojanom i dvogodišnjim Dragoljubom i naravno suprugom Baticom mašinskim inženjerom, napusti ratom i NATO bombardovanjem rasturenu Srbiju i nastani se u Africi, tačnije u Gani, gde je odmah započela privatni biznis vezan za preradu drveta.

- Da tako kažem, Gana je bila nužno zlo, planovi su nam bili ili Kanada ili Australija, ali tada nigde nismo baš bili dobrodošli i onda je usledio poziv prijatelja, Srba koji su se snašli u Gani. Sećam se kako su moji roditelji bili u šoku, ali sve se nekako namestilo brzo smo se tamo snašli i mogu reći da mi je sada, sa ove vremenske distance, posle skoro devet godina provedenih u Africi, žao što više nismo tamo, ali kada jednom napustiš pozicije i kontakte u Africi i nema te neko vreme, niko te više tamo ne čeka... Naš povratak bio je uslovljen pre svega željom da deci ne uskratimo najbolje obrazovanje koje mogu da dobiju, pošto i dalje mislim da je naša srednja škola po snazi i obimu jača nego engleski ili američki univerziteti. Bar ona koju je moja generacija

završavala i u koju smo išli srećni i željni novih vidika, a slično je i sa fakultetom. Kada ovo kažem, nikako ne mislim da sam se skasila jer sutra bih opet spakovala kofere i krenula u nešto novo, što se zove pravi izazov, a tako vaspitavam i usmeravam i svoju decu i volela bih da i oni jednoga dana okuse sve slasti života koji je moguć u ekonomski bogatim i razvijenim zemljama, a kada ste obrazovani i stručni da se okušate u nekoj oblasti - kaže Vesna.

Nastavak na Vesti-online.com...