Izvor: Politika, 16.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Front otpora sažimanju škola
Na samu najavu da bi u pojedinim zrenjaninskim školama moglo da dođe do spajanja odeljenja i čitavih razreda, protestima i peticijama reagovale NVO i roditelji ovdašnjih učenika
Zrenjanin – Nevladina organizacija Centar za razvoj civilnog društva (CRCD), koja deluje u Zrenjaninu, oglasila se saopštenjem u kome tvrdi da predložena racionalizacija u školstvu vodi gašenju nastave na jezicima manjina. „Spajanje, odnosno ukidanje pojedinih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razreda je kršenje Ustava Srbije po kome se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, a svi suprotni koraci mogu dovesti do asimilacije manjina”, upozoreno je iz CRCD.
Načelnik Školske uprave u Zrenjaninu Staniša Banjanin, izjavio je za naš list da nevladine organizacije preteruju u kritikama racionalizacije školstva.
– Oni tvrde da se spajaju, odnosno ukidaju razredi. Nema govora o ukidanju ni preskakanju razreda. Tamo gde je broj dece mali, učenici više razreda će nastavu pohađati u jednom odeljenju – objasnio nam je Banjanin u razgovoru koji smo obavili nekoliko dana pre nego što je zbog zdravstvenih tegoba, izazvanih stresom, dospeo na kardiološko odeljenje zrenjaninske bolnice. Pre toga, roditelji đaka OŠ „Jovan Cvijić” organizovali su proteste zbog smanjivanja broja odeljenja petog razreda, sumnjajući da je reč o samovolji upravo načelnika zrenjaninske Školske uprave.
Jene Karl, direktor ovdašnje OŠ „Sonja Marinković”, kaže za naš list da u ovoj školi na mađarskom jeziku nastavu pohađa 110 đaka. – Bilo je predloženo da se obavi spajanje drugog i trećeg razreda sa po četiri, odnosno sedam učenika, ali su se roditelji pobunili i zapretili da će decu ispisati iz škole, pa nam je dozvoljeno da nastavimo po starom. Sličnih problema ima i u našim područnim školama. Primera radi, u Mihajlovu je predviđeno spajanje prvog i trećeg i drugog i četvrtog razreda zbog malog broja učenika, ali se roditelji i tamo protive jer će već dogodine za četvrti razred biti dovoljno učenika – kaže direktor Jene.
Kako smo čuli od predsednika Saveta MZ Mihajlovo Ervina Pavloviča, iz ovog sela je poslata peticija Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i Školskoj upravi u Zrenjaninu, kojom se traži da se četvrti ne spaja sa nižim razredima.
Nezadovoljstvo roditelja učenika postoji i u Lukinom Selu, gde je predviđeno spajanje prvog i trećeg i drugog i četvrtog razreda za učenike koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku. Inače u ovom selu, kao i u mnogim školama na severu Banata gde je srpsko stanovništvo u manjini, sva deca koja uče na srpskom od prvog do četvrtog razreda idu u jedno odeljenje, ali zbog toga nije bilo protivljenja.
Ukupno uzevši, preporuke i uputstva iz Ministarstva u vezi sa racionalizacijom mreže školstva u Zrenjaninu uglavnom se ne sprovode, mada su direktori upozoreni da će sve „viškove odeljenja” škole morati same da finansiraju. Nedavno je Endru Dorogi, koji je u gradskom odboru G17 plus zadužen za odnose sa javnošću, posredstvom lokalne televizije, poručio rukovodiocima ovdašnjih obrazovnih ustanova da ne slušaju uputstva Ministarstva prosvete, nego da rade po svojoj savesti i želji roditelja učenika!
Miroslav Samardžić, politikolog i analitičar, koji se gotovo tri decenije bavi ponajviše pravima manjina, kaže za naš list da spajanje odeljenja sa malim brojem đaka ne znači ukidanje stečenih prava, jer je pravni standard za odvijanje nastave na jezicima manjina najmanje 15 učenika u jednom odeljenju.
– To što egzistiraju i manja odeljenja, nije nečije pravo, već izraz dobre volje onih koji to omogućavaju. Pravo na obrazovanje imaju pripadnici i manjinskog i većinskog naroda, a budući da se spajaju i odeljenja koja nastavu pohađaju na srpskom jeziku, jasno je da nije reč o diskriminaciji manjina – kaže Samardžić i naglašava da instrukcija MMF-a u vezi sa racionalizacijom školstva nije imala u vidu etničku specifičnost Vojvodine.
Đuro Đukić
[objavljeno: 17/09/2009]
