Izvor: Blic, 26.Maj.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojke dolaze na Mikijeve tortilje
Žabalj - ’’Babin salaš’’ kod Žablja, udalje tridesetak kilometara od Novog Sada, a desetak manje od Zrenjanina, prirodna je radionica za proizvodnju zdrave hrane. Domaćini Miroslav Bijočanin i Miroslav - Miki Đuričić, preuredili su salaš u bircuz u kome može da se smesti 80 gostiju i da prespava desetak putnika. Svaka soba je zaseban apartman s kupatilom i prostorom za odmor. Golf teren pored Tise je ono što ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << salaš izdvaja od ostalih.
Osim ugostiteljskog objekta, u dvorištu su štala za stoku, ambar, pecara za rakiju, ostava za kace, šupa za alatke i mehanizaciju. Na sredini je bunar sa đermom. U drugom delu deca se igraju sa magarcem Đoletom, a radost mališanima pričinjavaju zečevi, ćurani, kokoške i morke. Kobilu Doru stariji gosti često osedlaju da obiđu seoski atar.
Za kuhinju je zadužena kuvarska ekipa koju vodi Miki Đuričić, televizijska zvezda iz „Velikog brata”. Gosti dolaze zbog kulinarskih specijaliteta, ali i Mikijevog šarma.
- Rakije su nam srebrni, a Miki je sa kulinarskim umećima zlatni brend salaša - kaže Miroslav Bijočanin.
Televizijska zvezda iz „Velikog brata” otkriva da svakom gostu nudi različite specijalitete: Beograđanima bački paprikaš, a domaćima „babinu tortilju”, kombinaciju meksičke i naše kujne.
Izbor najlepšeg salaša
Na kraju serije u kojoj predstavljamo salaše Vojvodine, svi tekstovi i fotografije biće objavljeni na internet izdanju „Blica”. Naši čitaoci će moći da glasaju koji im se od njih najviše dopada, a na osnovu broja glasova poslatih elektronskom poštom, na kraju ćemo proglasiti najbolji salaš u Vojvodini.
- Osim toga, na jelovniku su roštilj, pečenja, sremski kotlić, teleći, jagnjeći, svinjski paprikaši, a za desert slede „babin kolač” i štrudle sa makom - objašnjava Miki Đuričić.
Salaš se oslanja na šest jutara zasada jabuka, šljiva, krušaka, kajsija i dunja i domaćin veliku pažnju posvećuje tradicionalnom pečenju prirodnih rakija u starinskom bakarnom kazanu iz 1937. godine. „Salaška zora” je zajedničko ime za rakije od dunje, jabuke, kajsije i šljive.
- Rakije su stare najmanje dve godine. Sazrevaju u hrastovim i dudovim buradima, imaju sertifikat novosadskog Tehnološkog fakulteta. Na Novosadskom sajmu 2005. godine, „salaška zora” od dunje osvojila je srebrnu medalju - veli Miroslav Bijočanin.
Prilikom obnove objekta, Bijočanin se trudio da sve bude od prirodnih materijala, pa su baštenske klupe, stolovi i stolice od tesane hrastovine. I sobe su opremljene starinskim krevetima, a prenoćište sa bačkim fruštukom košta 1.500 dinara.
.jpg)
