Izvor: B92, 05.Jul.2012, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demićev "Po(v)ratnički rekvijem"
Zrenjaninska "Agora" objavila je novi roman Mirka Demića "Po(v) ratnički rekvijem" .
Kao književnik i književnim kritičar, glavni urednik "Agore" Nenad Šaponja je prepoznao rasnog pripovedača u Demiću (48) koji se kao pisac javio još pre raspada Jugoslavije u rodnoj Krajini 1990.godine, iako je završio Vojnu akademiju i " jeo vojnički hleb".
Kao izbeglica stigao je posle " Oluje 1995. i nastanio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se u Kragujevcu gde je radio kao bibliotekar a od 2002 je glavni urednik književnog časopisa "Koraci".
Prvu zbirku priča u Srbiji objavio je 1996. "Slamka u nosu", a zatim je kod novosadskog "Stilosa" 2001. štampao knjigu "Chilibar, med, oskoruša" koja je doživela još dva izdanja kod "Agore" (2005, 2011.) Prelaskom kod zrenjaninskog izdavača zapoočinje zreli period u Demićevom stvaralaštvu sa "Slugom hirovitog lučonoše (2006), a zatim "Molski akordi (2008, 2009), koja mu je donela Andrićevu nagradu za najbolju zbirku priča i nagradu "Dejan Medaković".
Roman "Trezvenjaci na pijanoj lađi" našao se u najužim izborima za sve važnije prozne nagrade 2010. godine. .
Demić je kao veoma plodan pisac objavio i knjige eseja i publicističke tekstove.
"Po(v)ratnički rekvijem", prema rečima Šaponje, otvara novu temu u našoj prozi, bavi se sudbinama povretnika, nakon balkanskih ratova devedesetih.
"Precizan i uverljiv, na momente ironičan, prepun literarnih aluzija, ovaj roman predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o ovim, od svakojakih nacionalnih politika izmanipulisanih, a danas sasvim zaboravljenim ljudima", ocenio je Ssaponja .
On je, kao urednik knjige, napisao: "Lakše je nestati, nego svedočiti o svom nestanku, lakše je ne biti, nego biti, lakše je zaspati, nego ostati budan. Lakše je sanjati ovu nestvarnost, nego je živeti. Lakše je ubiti, nego biti oruđe ubica, a najlakše biti - ubijeni", svedoči o suštini svog novog života povratnik u Babaniju, Simeon Malobabić".
Nakon užasa rata, izbegličke kolone i samog višegodišnjeg izbeglištva, a usred sveopšte ravnodušnosti kojom je okružem, ovaj bivši seoski učitelj, počinje ponovni život u zavičaju iz koga je izbegao, u mestu koje je u međuvremenu postalo mesto umiranja, u Svračijem Zakutku u Babaniji.
Izmaknut iz haosa istorije Komšilijanaca i Susedstanaca, naroda koji nakon rata žive jedni mimo drugih, Simeon se pričom pukušava probiti kroz život iz koga je sasvim za njega izmakao smisao", sažeo je Šaponja novu Demićevu pripovest.
U zavičaju je nekada bio nabeđeni četnik, u izbeglištvu ustaša, takođe nabeđen, u novim životnim okolnostima, on se bori sa osećanjima beznadežnosti i suvišnosti, jer njegova Babanija sada je sablasna divljina,ruševina prezasićena čemernim uspomenama, a jedini, mada ne uvek delotvoran, lek, jeste ironija.
Konačna ocena njegovog izdavača je da se radi o "romanu koji je jedna od sudbinskih priča našega vremena."
Pogledaj vesti o: Kragujevac
