Izvor: Večernje novosti, 03.Jan.2016, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branili smo "izdajnike" u tri režima

NIJE baš uobičajeno da su u nekoj advokatskoj kancelariji i posle više od 100 godina sačuvana sva akta. A, čak oko 30.000 uredno poređanih i složenih nalazi se u arhivi poznate zrenjaninske porodice Varadi, čija je advokatska kancelarija započela rad daleke 1893. i u kontinuitetu trajala sve do lane. To bogatstvo poslužilo je nasledniku akademiku Tiboru Varadiju kao građa za knjigu "Spisi i ljudi". Poznate uvodne rečenice o izmišljenim pričama i likovima (gde je svaka sličnost sa stvarnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << slučajna) ne važe za Varadijeve tekstove sabrane u knjizi, objavljenoj nedavno u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Obratno je! Sve zanimljive priče iz advokatske arhive njegovog dede i oca temelje se na stvarnim događajima, junaci su stvarne ličnosti, mnoge je autor lično poznavao. - Uvek sam znao da postoji ta arhiva, ali nisam imao dovoljno vremena, niti dovoljno motivacije da je istražim. Onda je ta motivacija postala veoma važna u mom životu. Nisu to stvari koje bi u nečemu "opovrgle" istoriju. Ali, ti "prilozi istoriji privatnog života" i te kako su važni - iznosi akademik Varadi, pravnik impresivne biografije - doktorand sa Harvarda, profesor nekoliko evropskih i američkih univerziteta, zastupnik naše zemlje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. RAKIJA KAO HONORAR AKADEMIK Varadi radio je kao pripravnik u kancelariji nekoliko meseci 1962. U knjizi iznosi svoj prvi advokatski predmet, ali i uspeh u neobičnom sporu. Čovek koji je uhvatio ženu u preljubi, nije hteo rastavu, već da "gospodin doktor" nešto preduzme u smislu upozorenja. Varadi je uputio pismo i ženi zapretio "teškom posledicom" ukoliko nastavi da "švrlja". - Nisam napisao da je ta posledica razvod braka. U mom pismu nije bilo nikakvih neistina, ali "dovođenja u zabludu" sigurno... Ipak, brak sam spasao, a umesto honorara dobio litar dobre rakije - kaže Varadi. Advokaturu u gradu na Begeju započeo je njegov deda Imre (1867-1959), koji je prava završio i doktorirao u Pešti, a zatim se vratio u rodni grad i ostavio dubok trag u društvenom i političkom životu. U Ugarski sabor 1906. ušao je i zbog podrške Srba, koji su za njega glasali na podsticaj ondašnjeg prvaka srpskog nacionalnog pokreta Jaše Tomića. Bio je narodni poslanik Kraljevine SHS i senator Kraljevine Jugoslavije iz Banata. Po izbijanju Prvog svetskog rata, uprkos pretanjama koje je primao od austrougarske vlasti, Imre Varadi uspešno je branio srpske internirce pred sudom u procesima zbog veleizdaje. Etiku struke i nadaleko poznate principe kancelarije koja se decenijama nalazila na istom mestu, u porodičnoj kući Varadijevih u Ulici cara Dušana, preneo je na sina Jožefa, koji je prava završio i doktorirao u Zagrebu. Kancelariju je od Jožefa nasledio mlađi sin Imre, dok se Tibor u njoj, zbog akademske karijere, zadržao samo nekoliko meseci. Posle tragične smrti Jožefa u saobraćajnoj nesreći, klijentima, od kojih su mnogi u generacijama i po tradiciji koristili usluge Varadijevih, pomagala je Imreova supruga Edita, sve do penzionisanja pretprošle godine. Akademik Varadi kaže da je uspeo da pregleda oko 9.000 predmeta iz dedine i očeve arhive. - Mnogi slučajevi pokazuju nemoć da se u vremenima prevrata vidi čovek između heroja i izdajnika. Vidim i to da se kroz istoriju ponavljaju isti obrasci ponašanja. U tri predmeta zbog podrivanja poretka i raspirivanja mržnje, moj deda, 1912, branio je Srbe koji su u kafani naručivali srpske pesme o kralju. Moj otac je 1946. branio Mađare koji su lumpovali pevajući "provokativne" mađarske pesme. Potom, 1971. ja sam branio novosadski časopis "Uj simpozijum", zbog optužbi da je objavljena humoreska izazvala uznemiravanje javnosti - iznosi Varadi, i sam fasciniran kako su se u tri režima isti problemi našli pred sudom, sa istom argumentacijom. Legat Varadijevih u Narodnom muzeju u Zrenjaninu U njegovim "Spisima i ljudima", kroz priče koje potiču iz predmeta sačuvanih u porodičnoj arhivi, pojavljuju se sudbine autentičnih likova koje često umnogome prevazilaze fikciju. U multikulturalnoj sredini, u gradu koji je sam nekoliko puta menjao ime i nosio ga po trenutnim vlastodržcima, Kancelarija Varadi branila je Srbe od Mađara i Nemaca. Zatim Jevreje, pa Mađare koji neće da budu Nemci, na kraju Nemce koji 1945. moraju da napuste Banat... Spisi, beleške, presude - sve je višejezično, čak se ćirilicom piše za vreme nemačke okupacije grada! Neobičan je slučaj u kojem supruga, čiji je muž Jevrejin odveden od kuće i verovatno završio u logoru smrti, traži izdržavanje za sebe i dete. Senatorska legitimacija Imrea Varadija - Prvo sam se zapitao - kako je to moguće da neko traži izdržavanje, a čovek je odveden na gubilište?! Ali, tek posle shvatam da je koreografija sasvim drugačija. U toku rasprave, u sporu se pojavljuju nemački fašistički organi, i to na strani muža Jevrejina protiv žene Nemice! Zašto? Zato što je muževljeva imovina već konfiskovana. Prema tome, zaključuje Varadi, ako bi se dosudilo izdržavanje, onda bi se smanjila imovina koju već drže nemački okupatori - iznosi Varadi. Višejezična reklama kancelarije iz 1893. godine LETNjA HALjINA JEVREJSKU familiju Janoša Ekštajna nemački okupatori streljali su 1942, a spasla se jedino ćerka Livija koja je uspela da pobegne u Budimpeštu. Nemci su konfiskovali svu imovinu Ekštajnovih, među kojima je bila i poznata zrenjaninska kožara. Sredinom 1945. Livija se vratila u Zrenjanin, ali nije mogla da povrati imovinu - kožara je bila nacionalizovana od novih vlasti. A, da bi došla do garderobe, morala je da nabavi uverenje o "političkom i moralnom vladanju" kako bi joj bilo dozvoljeno da kupi materijal za jednu letnju cicanu haljinu...

Nastavak na Večernje novosti...