Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Avg.2012, 20:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bivši premijer pred serijom optužbi: Nisam kriv

BEOGRAD -

Bivši premijer Mirko Cvetković negirao je bilo kakvu umešanost u aferu oko Agrobanke i poručio da ga ne može ugroziti hajka koju protiv njega vode pojedini mediji, ali da je to "jako loša slika o našoj državi". On je negirao i odgovornost za lošu privatizaciju fabrike lekova u Zrenjaninu "Jugoremedija".

"Imajući u vidu da svi želimo da budemo demokratska država u tom kontekstu imam tri apela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a prvi upućujem intelektualcima i nevaldinim organizacija da dignu glas protiv takvog ponašanja, potpuno neargumentovanih napada i kritika da sam prvooptuženi u aferi Agrobanka", rekao je Cvetković za Tanjug.

Drugi apel bivši premijer je uputio izvršnoj vlasti ukazujući da ne sme da dozvoli, ne zbog njega kao pojedinca već zbog institucije koju je predstavljao, da se bez agrumenata vodi hajka, a treći inspiratorima hajke, preporučivši im "da je bolje da se bave onim poslom za koji su rekli da će ga dobro obavljati, a ne destrukcijom".

Prijateljstvo nije zabranjeno

Cvetković je rekao da su optužbe na njegov račun potpuno besmislene i da se svode na to da je prijatelj sa Zvonimirom Nikezićem koji je bio u Upravnom odboru Agrobanke i dao ostavku.

On je izrazio spremnost, odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga, da se odazove istražnim organima i razjasni sve kontroverze u javnosti oko njegove uloge u Agrobanci.

Cvetković je ukazao na dugodišnji prijateljski odnos sa Nikezićem, uz opasku "nigde nije našao propis koji zabranjuje prijateljstvo".

Bivši predsednik Vlade Srbije je istakao da je problem u Agrobanci "ozbiljan i dubok i da ne datira od skoro, a da je u septembru prošle godine Narodna banka Srbije (NBS) nakon vanredne kontrole došla do informacije da su ogromni gubici u toj banci i da situacija nije ni blizu one kakva se do tada prikazivala."

U narednih šest meseci mi smo obavili veliki posao da spasimo deponente i ogroman broj klijenata, jer je Agrobanka pretila da ozbiljno poremeti finansijske tokove, naglasio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, od kada su na videlo izašli probemi sa Agrobankom NBS, Agencija za osiguranje depozita i Ministarstvo finansija su izuzetno brzo reagovali i u roku od tri meseca uvedene su prinudne mere.

"Sve tri institucije zaslužuju pohvale za to što su uradile u proteklih šest meseci, imajući u vidu da je Agrobanka bila u katastrofalnom stanju", ocenio je Cvetković.

Osvrnuvši se na činjenicu da je Zvonimir Nikezeić izašao iz Agrobanke nekoliko meseci pre uvođenja prinudne uprave, Cvetković je rekao da to učinio jer je bio protiv odluka koje su se donosile u toj banci.

Nisam odgovoran za "Jugoremediju"

Bivši premijer Srbije Mirko Cvetković negirao je danas odgovornost za lošu privatizaciju fabrike lekova u Zrenjaninu "Jugoremedija".

Cvetković je u izjavi televiziji B92 podsetio da je "Jugoremedija" privatizovana 2002, to jest godinu pre nego što je on došao na mesto direktora Agencije za privatizaciju.

Kako je naveo, taj ugovor o privatizaciji "Jugoremedije" raskinut je nakon što je on otišao sa funkcije direktora Agencije za privatizaciju.

"Ta priča je potpuno pase i ne znam zašto me dovode u vezu sa tim. Nemam nikakve veze sa Jugoremedijom. Niti sam bio tu kad je privatizovana, niti kada je raskidan ugovor, niti kada su na rukovodeća mesta postavljeni drugi ljudi", rekao je Cvetković.

Radnici fabrike lekova "Jugoremedija" u Zrenjaninu, okupljeni u udruženju "Ravnopravnost", podneli su nedavno tužbu zbog, kako su naveli, nezakonitog hapšenja čelnika fabrike, upozoravajući da ta afera ugrožava opstanak firme.

Grupa intelektualaca je stala u zaštitu radnika "Jugoremedije", a Zagorka Golubović, koja je zbog "Jugoremedije" svojevremeno pisala tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, smatra da je krivica na vlastima - i staroj i novoj.

"Ja sam bivšem predsedniku Republike skrenula pažnju da je čovek koji je došao za premijera glavni krivac što je propalo u to vreme bar 50 firmi koje su privatizovane", rekla je Zagorka Golubović.

Policija je 1. avgusta uhapsila vršioca dužnosti generalnog direktora Jugoremedije Zdravka Deurića (49) i finansijskog direktora Jugoremedije Ankicu Malušić (48).

Uhapšeni su i vršilac dužnosti direktora Lukosol farmacije i Penfarma Milan Zlokas (28) i ovlašćeni sudski veštak Stevan Gregović (47).

Njih četvoro su osumnjičeni da su prilikom osnivanja firme "Penfarm" oštetili zrenjaninsku fabriku lekova "Jugoremedija" za oko 600.000 evra. "Penfarm" su osnovali "Jugoremedija" i "Luksol farmacija".

Nisam radio sa kriminalcima

Bivši premijer Mirko Cvetković odbacio je danas optužbe pojedinih tabloida da je radio sa kriminalcima.

Cvetković je rekao, komentarišući navode dnevnog lista "Kurir", da je od 2005. do 2008. godine imao zajedničku firmu sa bugarskim kontroverzim biznismenom Vladislavom Tamburkovskim, da je tog čoveka upoznao kada se bavio privatnim biznisom i da su započeli saradnju koja je brzo raskinuta.

"Čovek o kome je reč radio je i za Svetsku banku pa se optužba može shvatiti kao da je upućena i Svetskoj banci da je sarađivala sa kriminalcem", ističe bivši premijer.

Kako je za Tanjug objasnio Cvetković, on je sa Tamburkovskim zajedno radio na projektu koji je finansirala Svetska banka koji je uspešno završen.

Kasnije su, sa još jednim partnerom, odlučili da nastave saradnju osnivajući zajedničku firmu.

Prema Cvetkoviću, ta zajedniča firma je osnovana 2005. godine, ali 12 meseci nakon toga doprle su informacije da Tamburkovski ima problema u Makedoniji sa sudom.

"Tražili smo da on izađe iz firme, aprila 2007. godine podneo je zahtev da izađe iz firme, što je potvrdila skupština (firme) nakon dva meseca", kazao je Cvetković.

Nakon toga, kako je bivši čelnik Vlade Srbije objasnio, postao je ministar finansija, pa je firma ostala na jednom čoveku, nije mogla da funkcioniše i pokrenut je postupak njenog gašenja.

Firma je ugašena 2008. godine, zaključio je Cvetković.

Kako "Kurir" navodi, kontraverzni biznismen Tamburkovski bio je stečajni upravnik i upropastio je više makedonskih preduzeća. Zbog toga je osuđen na deset godina robije, ali nije na izdržavanju kazne jer od 2006. u bekstvu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...