Izvor: Politika, 10.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beloblaćanska trska za Nemačku
U ritovima između priobalja Tise i Begeja razmileli se berači trske koju smatraju najkvalitetnijom na Balkanu i ujedno veoma tražen materijal za građevinarstvo
Belo Blato – Dok se u drugim krajevima, kada je temperatura ispod nule, ljudi uvuku u kuće i ne odmiču od peći, u Belom Blatu, nedaleko od Zrenjanina, hladno vreme je razlog da se izađe na okolna polja. Vreme je za seču trske, a iz inostranstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stižu signali da će ona ove godine ponovo biti tražena roba, naročito kada počne građevinska sezona.
Belo Blato smešteno je u ritovima između priobalja reka Tise i Begeja. To područje je pogodno za rast samonikle trske jer je selo okruženo barama, ribnjacima i ponekom njivom. Ptice, žabe i mnogobrojne vrste insekata barsku trsku koriste kao azil i mesto opstanka.
Trska se žanje u specifičnim zimskim uslovima i žeteocima je izuzetno težak posao, ali, ipak, meštani su godinama na ovaj način ostvarivali prihode koji su mnogima omogućavali kakvo-takvo preživljavanje. Posao se obavlja u vreme najvećih hladnoća jer je tada sazrela pa joj se, pošto su močvare gde raste zaleđene, može prići.
Mada su se poslednjih godina, dok su se u eksploataciji pojavljivali Holanđani, koristile i prilagođene kosačice, neka vrsta kombajna, radnici trsku seku uglavnom ručno, uz pomoć alatke koja liči na nešto između mača i srpa. Reč je u stvari o običnoj kosi kojoj su skraćeni drška i sečivo. Pošto ovde živi niz etničkih skupina, ona ima više naziva. Mađari je zovu đalaska, Slovaci vago, a Srbi kosa za trsku, dok Bugari i Romi alatku nazivaju jednostavno kosa. Iskusni trskari kažu da je najbolja ona kojoj je sečivo dugo 30 centimetara, dok je dužina drške, u zavisnosti od visine čoveka koji je koristi, od 60 do 70 centimetara. Kuje se tako da joj oštrica bude što tanja, dok je na terenu oštre brusnim kamenom ili, kako ga ovde nazivaju, „gladilom".
Ove sezone se jedan snop požnjevene trske plaća od 30 do 40 dinara, dnevno se može poseći četrdesetak snopova, mada, kako priča Beloblaćanin Robert Špajers, iskusniji mogu biti i mnogo produktivniji.
– Moglo bi se poseći i duplo više, ali taj tempo se ne može održavati duže vreme – objašnjava on dok demonstrira seču. Žeteoci trščano pruće vezuju u snopove i prevoze do radionica za preradu. Za skidanje trske uglavnom se angažuju nadničari.
Belo Blato ima oko 1500 stanovnika, a svojevremeno je bar sedamdeset odsto radno sposobnih na neki način bilo vezano za žetvu i obradu biljke koja prekriva okolne močvarne predele. Uoči kriznih godina, kada se prerada odvijala u tada jedinoj trskari poljoprivredne zadruge „Jedinstvo", izvozilo se i po dva miliona kvadratnih metara trščanih ploča. U međuvremenu su nicale privatne trskare u kojima su vlasnici počinjali s jednom ili dve mašine.
Trska je zahvalna biljka i sve se više ceni kao prirodni ekološki građevinski materijal koji na Zapadu ima široku primenu. Ona je odličan toplotni i zvučni izolator, a pored toga što je trajna štiti od radijacije koja prouzrokuje i teške bolesti.
– S kolena na koleno se prenosi priča u Belom Blatu da ovaj građevinski materijal zaobilaze insekti i glodari. U Belom Blatu pričaju da trska u sebi sadrži neku vrstu kiseline koju ne vole miševi, pacovi i komarci, kao i da se u hladovini pod trskom najlepše spava – kaže Mirko Goda, vlasnik firme „Jugotrska" koja bi ove godine u svet mogla da isporuči blizu sto hiljada kvadrata trščanih ploča. Ovo malo preduzeće Mirko je držao zajedno s bratom, a nasledili su ga od oca. Otac je iskustvo stekao u zadružnoj trskari, a onda je u Bezdanu 1990. kupio dve mašine i počeo da radi sam. Sada braća rade svaki za sebe, a u selu ima još nekoliko ovakvih firmi.
Najveći kupac trščanih tabla koje se koriste u građevinarstvu je Nemačka, a proteklih godinu, dve potražnja je stagnirala zbog krize. Početkom ove godine Nemci su nagovestili nove veće porudžbine jer se iz recesije budi tamošnje građevinarstvo. Za ovdašnju trsku oni kažu da je najkvalitetnija na Balkanu.
Đuro Đukić
[objavljeno: 11/02/2010]
