Izvor: RTS, 28.Dec.2012, 21:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankrot ili reorganizacija "Jugoremedije"
Zbog duga od 192 miliona dinara, privredni sud u Zrenjaninu otvorio stečaj u fabrici lekova "Jugoremedija". Konačna sudbina fabrike trebalo bi da bude poznata za oko mesec dana kada treba da se održi prvo poverilačko ročište. Mogućnosti su bankrot ili reorganizacija.
Privredni sud u Zrenjaninu otvorio je stečaj u fabrici lekova "Jugoremedija" na zahtev Hipo-Alpe-Adria banke, a zbog duga od 192 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dinara. Fabrika je na spisku 24 sporne privatizacije i jedna je od retkih kojom su u predhodnom periodu rukovodili mali akcionari.
Nakon uvođenja stečaja 403 zaposlenih u Jugoremediji dobili su otkaz. Radnici su u borbi za radnička i akcionarska prava pokušali da spreče donošenje te odluke, još jednim okupljanjem ispred Privrednog suda u Zrenjaninu. Kažu, očekivali su više i od države, koja je vlasnik dela fabrike.
"Prosto ne možemo da verujemo da država tako dozvoljava da propadne njihovih 42 odsto i njihov kapital koji postoji u Jugoremediji", kaže radnik Vladimir Pecikoza.
Radnica Slobodanka Arnov kaže da je očekivala da će država imati više razumevanja za radnike.
"Ja jesam ugrožena, jer sam u godinama i bolesna sam i nadam se daljoj borbi", kaže Arnova.
"Deset godina vodimo borbu protiv države, protiv tajkuna. Sad ćemo je voditi i protiv stečaja", rekao je radnik fabrike lekova Stevan Đurišić.
Konačna sudbina fabrike trebalo bi da bude poznata za oko mesec dana kada treba da se održi prvo poverilačko ročište. Mogućnosti su - bankrot ili reorganizacija.
"Ukoliko se poverioci sa 70 odsto priznatih potraživanja izjasne za bankrotstvo onda će se stečaj nastaviti u smeru prodaje imovine. Ukoliko se ne izjasne na taj način onda ostaje šansa podnošenja plana reorganizacije da u roku od 90 dana podnesu plan reorganizacije", kaže stečajni upravnik Radovan Savić.
Račun "Jugoremedije" je u blokadi više od godinu dana, a dugovanja se tek procenjuju.
"Jugoremedija" je podnela tužbu protiv države tražeći odštetu od 111,2 miliona evra za štetu nanetu prilikom prve privatizacije i prodaje firmi "Jaka", Jovice Stefanovića Ninija. Trpe i pacijenti, jer nema proizvodnje, a u skladištima su deficitarni lekovi blokirani hipotekom banaka a njihovom prodajom trebalo bi da se namire dugovanja.
