Izvor: Politika, 31.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banat željan šume
Stručnjaci upozoravaju da bi u nedostatku biljaka ovo područje moglo da postane golet s koje je oduvano plodno zemljište
Jaša Tomić – U našoj zemlji ima malo šume. Po tome je Vojvodina specifična, a Banat upečatljiv. Spada među najnepošumljenija područja u Evropi. A u Jaši Tomiću, selu uz granicu sa Rumunijom u rasadniku ima raznovrsnih šumskih biljaka i drveća za pošumljavanje i sadnju parkova. Agronom Bojan Marinić vodi ovaj posao od osnivanja rasadnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1994. godine, i to u sklopu poljoprivrednog preduzeća „Ratar“.
– Kod nas zaista ima malo šume i na pravcu od Vršca pa do Zrenjanina uopšte nema ozbiljnijeg šumskog kompleksa, a nešto drveća, koje je sađeno kao vetrozaštitni pojas, ima uglavnom uz reke i ono ne pokriva ni tri odsto od ukupne površine. U Srbiji je prosek pošumljenosti 27 odsto, ali ne odražava pravo stanje. U našoj zemlji preovladavaju šikare i nisko rastinje pa se ne može govoriti o tome da mi u drvetu imamo značajne resurse i neko veliko bogatstvo – kaže Marinić. To znači da se baš i nije vodilo računa o tome da se potomcima ostavi ovaj resurs koji ima značaj u očuvanju zdrave životne sredine.
– Samo dva hektara kleke prečišćava vazduh dovoljan za jedan omanji grad – ilustruje Marinić važnost šume.
Pošto drveće ne „proizvodi“ samo kiseonik nego predstavlja i vetrozaštitne pojaseve, u tu svrhu se u Vojvodini najviše i sadi. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo područje moglo da postane golet ili stepa s koje je oduvano plodno zemljište.
Naši rasadnici su važni za pošumljavanje, ali se ne koriste dovoljno, pa se za podizanje drvoreda i parkova uglavnom uzimaju uvozni zasadi, iako je ovde odličan izbor.
– Nama se ne obraćaju ni kada bismo za sađenje parkova davali sadnice na poklon – kaže čovek zaslužan za stvaranje izuzetnog rasadnika, za koji se malo zna jer je daleko od velikih centara. On ističe da postoji niz razloga zbog kojih nemamo dovoljno drveća.
– Na primeru našeg okruženja, mi smo na području Jaše Tomića mogli da podignemo hiljadu hektara šume, a pošumljeno je 112. Mnogi zasadi se unište nenamerno i namerno. Stradaju od vatre zbog nemara kada se čisti zemljište, ili s namerom da se obezbedi pašnjak ili zemljište za obradu. Mnogima nije jasno da bez drveća nema ni plodnog zemljišta – ističe Bojan Marinić.
Prema njegovim rečima, zakonska je obaveza da se svako područje pošumljava autohtonim vrstama, a to je u vreme krize otežavajuća okolnost. Mlade biljke treba negovati i sprečavati oboljenja kojima su sklone. Tako je hrast, izuzetno vredno drvo, koga je ovde bilo mnogo, podložan bolestima i veoma sporo se obnavlja.
– Samo da je malo više ljudske brige – zaključuje naš sagovornik.
Đ. Đukić
objavljeno: 01.11.2010.
