Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Okt.2021, 03:52

Alisa u zemlji čuda – Bajke su moguće

Udruženje ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“ iz Zrenjanina zvanično je registrovano od 2017. godine, ali volonteri ovde rade već više od deceniju i po. Desetak volontera organizuje više akcija u cilju zaštite prirode, ali i akcije za pomoć napuštenim životinjama. Aleksandra Radojčić, zastupnik Udruženja, svoju privrženost prema napuštenim životinjama pretočila je u reči i svoju ljubav prema njima iskazala u priči "Alisa u zemlji čuda – Bajke su moguće".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
"Pronašli smo je na divljoj deponiji između dva banatska sela, gde nema ničega sem smeća i moguće zaraze. Alisa je tamo izbačena od strane ljudi. Ženka stara svega nekoliko meseci, izgladnela i uplašena od ljudskog roda. Nije bilo lako da se ona uhvati i spasi i bilo je potrebno vremena, s obzirom da je bila veoma uplašena i istraumirana, pre svega gladna i žedna. Srećom, nakon nekog vremena pridobila je naše poverenje. Nakon toga, odneli smo je u sklonište gde se hrani nekoliko različitih pasa, sklonjenih iz sličnih situacija, gde joj je pružena nega i čim se povratila sterilisana je. Alisa je imala svog najboljeg druga, pseće rase, po imenu Balu. Iako je to sklonište bilo ograđeno, njih dvoje su uspeli da pobegnu.

Niko nije mogao da ih pronađe i najgore misli bile su – da li su živi, da li su povređeni i hoće li se ikada pronaći? Posle čitavih 12 dana Alisa se pojavila sama u izrazito lošem stanju. Lovci nisu imali ni milosti ni saosećanja. Alisa je bila pogođena lovačkom puškom i krvarila je danima i noćima, a sama se vratila u sklonište. Njeno slabo i tanko telo je bilo ugroženo, krv je lila uz sve zagnojenu ogromnu ranu na grudnom košu i prednjoj nozi koja joj je bila upucana. Kada nas je videla, poslednji atom snage je iskoristila da maše repićem, nakon čega je pala. Gledala nas je pravo u oči , kao da nas pita zbog čega mi se ovo desilo. Alisa je nekim čudom tako probušenog grudnog koša i razorene noge preživela 12 dana! Hitno smo je odneli veterinaru koji kada je video i sam je bio zgrožen i rekao je da će dati sve od sebe da je spase i oslobodi je ogromnih bolova u kojima je bila.

Nažalost, Balu nikad nije pronađen i verovatno vam je ishod jasan – upucan je. Zašto? To nikad nećemo saznati...

Operacija Alisinih povreda je bila izuzetno zahtevna i nezahvalna. Veterinar je ustanovio da je upucana sa male razdaljine i verovatno je prišla lovcu da se mazi. Na žalost nogu je već zahvatila sepsa i nije uspeo da je spasi,grudni koš joj je bio takođe razoren, ali je ona nekim čudom preživela sve do tada pa i ovu mučnu operaciju gde je i završnica sa zašivanjem rana bila veoma teška. Nakon operacije Alisa odlazi u dom naše drage Sanje koja joj je pružila oporavak u kući, u toplini doma koji nikada nije imala. Menjanje pelena, nošenje okovratnika i sve što je nega podrazumevala,a koja je bila veoma zahtevna.

Nažalost Alisinoj muci nije bilo kraja i pukla joj je arterija dok je Sanja bila na poslu i zatekla je u lokvi krvi.... minuti su bili presudni da se njen život spasi uz pomoć veterinara. Nakon druge operacije Alisa nije htela da jede i kao da se prepustila bolovima. Ipak, priča se ovde nije završila, desilo se još jedno čudo. Jedna plemenita žena, naša draga Ana, koja je doktorka, je odlučila da preuzme brigu o njoj. Alisa se fizički oporavila tokom boravka kod nje, a veru u ljude nikad nije izgubila".

Nastavak ove priče je u jednoj lepoj državi daleko od Srbije. Celu ovu priču ispratila je naša prijateljica Sofija državljanka Holandije srpskog porekla. Ona je saznavši za ovo odlučila da je udomi i pruži joj dom za poželeti. Na žalost ni to nije bilo jednostovno i proces sređivanja potrebne dokumentacije trajao je mesecima i od novog doma delilo je gotovo 2.000 km.

"Znajući da je čeka najbolji mogući dom Nera i ja smo odlučile da Alisi to omogućimo. Obećala sam Alisi tog dana kada sam je pronašla u stanju koje ne možete zamisliti da će biti sve ok, da mora da se bori i da će sva bol proći, da će dobiti dom kakav je oduvek trebala da ima. Nakon jako napornog puta , koji je trajao gotovo 40 časova, a tokom kojeg je Alisa bila divna, kao da je osećala i znala da konačno ide u svoju porodicu, u svoj dugo čekani dom. Za nov početak dobila je i novo ime i sada se zove Feli (ANGEL OF ANIMALS, ARCHANGEL FHELYAI)", kazala je Sofija o novoj ljubimici, novom članu porodice.

’’Alisa koja je dobila novo ime za nov početak zove se sada Feli je sa nama desetak dana, a kao da je oduvek bila ovde. Njena dobrota u očima i zahvalnost su neopisive. Oči ove mile kuce su prepune ljubavi. Moj pas Če ne može da se odvoji od nje, tako krupan i nezgrapan upotpunjuje Alisino prisustvo u kući. U kući su još dva psa, Milkica i Šapa( isto pas sa 3 noge) sa kojima se divno uklopila. Takođe, u mojoj kući žive i mačke, a neverovatno je koliko ih je Alisa brzo zavolela. Voli da gleda mačke, da posmatra njihove igrarije i jurcanje i sve je savršeno kada je kuća puna tolerancije i ljubavi prema životinjama. Alisa je jedna velika maza koja stalno stavlja glavu na moje koleno, kako bi se mazila. Ona traži podršku i pažnju, spava pored mene i to je neprocenjivo. Ovo čudo od psa je zaslužilo da bude najsrećnije na svetu i nadam se da ću moći to da joj pružim. Alisa, anđeo Feli je napokon kod kuće, u njenoj bajci i zemlji čuda’, dodala je ona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...