Izvor: S media, 03.Jun.2010, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Agora" predstavila nove naslove
Zrenjaninska "Agora" danas je u Beogradu predstavila tri nove knjige potpuno različitih poetika koje povezuje podatak da su autori, manje više, vršnjaci.
Najstariji je Miodrag Kajtez (48) autor "Antiluftnosti" sledi Mirko Demić ( 46) sa "Trezvenjacima na pijanoj ladji" a najmladji medju njima je Aleksandar Bjelogrlić (43) koji je napisao "Brazilski akvarel".
Urednik " Agore", psihijatar, pisac ali i afirmisani književni kritičar Nenad Šaponja je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je prvorazredno iznenadjen što je Kajtez došao na javno predstavljanje njegovog najnovijeg dela jer to je prvi put za 23 godine u kojem periodu objavljuju prozu.
"Njegov roman je hermetičan poput Pinčonove proze, a od ovog legendarnog američkog kultnog pisca 'nasledio' je i odbojnost za pojavljivanje u javnosti", rekao je Šaponja.
Na pitanje zašto je odlučio da objavi veoma specifično prozno delo koje nije namenjeno širokoj čitalačkoj publici, odgovorio je protivpitanjem: "A ko bi drugi objavio ovo što je Kajtez pisao devet godina koliko je proteklo od njegeove poslednje knjige".
Kajtezov roman već je dobio izuzetno afirmativne ocene nekoliko vodećih srpskih kritičara (Vasa Pavković, Tihomir Brajović, Draško Redjep, Mladen Vesković, Vladislava Gordić).
Mirko Demić, kome je "Agora" već objavljivala zbirke priča medju kojima je najveći uspeh postigla "Molski akordi" koja je doživela do sada dva izdanja i donela autoru prestižno priznanje za tu književnu formu "Andrićevu nagradu" napisao je roman sa velikom dozom autobiografksih elemenata, kako je potvrdio Tanjugu.
U "Trezvenjacima na pijanoj ladji" Demić, rodjen i odrastao u Hrvatskoj koji od "Oluje" živi u Kragujevcu i uredjuje književni časopis
"Koraci", bavi se srpsko-hrvatskim pitanjima kroz odnose dvojice braće koji su se tokom devedesetih obreli na suprotinim stranama, a takodje i
srpsko-hrvatskim kulturnim vezama preko pisaca i slikara (Matoša, Tina Ujevića, Krleže, Micića... ali i Šumanovića, Srbina, zagrebačkog djaka, kojeg su ubile ustaše).
Bjelogrlić, koji se oprobao kao prevodilac, esejista i pisac kratke proze u, svom prvom romanu se opredelio za žanr trilera po uzoru na američke klasike "tvrdih krimića "Rejmonda Čendlera ili Dešijela Hemeta.
Kako je izjavio Tanjugu, pored tih pisaca i njihovog nastavljača iz šezdesetih godina Rosa Mekdonalda, bliski su mu sa domaće književne scene rani Vidosav Stevanović i Mirko Kovač, po efektnim replikama i žargonu polusveta.
On je kazao da je tragajići za sižeom romana našao ga u narodnim pričama koje je sakupio Vuk Karadžić gde je priča "Aždaja i carev sin".
Bjelogrlić je, kako je objasnio, upotrebio ključne elemente ove priče i preneo ih u 21. vek
