Izvor: B92, 15.Jul.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su muškarci opsednuti satovima?
Svidelo se vama to ili ne model sata koji nosite nešto govori o vama. Nije nužno da on ima veliku materijalnu vrednost. Obama je dokazao da možete da budete i svetstki lider, a da vaš sat ne košta više od 300 evra, dok Dijego dela Vale, milijarder i vlasnik modne imperije Tod’s može sebi da dozvoli da nosi originalni i savršeno dizajnirani Swatch.
Nikome nije neophodan. Mogu da budu zaista skupi. U toku je recesija. I najzad magazini su puni reklama o skupim satovima. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << To je sasvim dobar razlog da industrija doživi ekspanziju.
Nesvakidašnji, ne tako skup sat proizvedeni od nepoznate kompanije nedavno je postao jako popularan u Americi. Jedan je od najtraženijih na američkom tržištu sa tendencijom da se proširi i na ostatak sveta. Takav uspeh nema nikakve veze sa dizajnom ili skupom reklamom, već tajna leži u činjenici da je taj sat navodno omiljen američkom predsedniku. Sat Jorg Gray 6.500, prvobitno dizajniran za Tajnu službu Sjedinjenih Američkih Država, naglo postaje poznat pošto su ga pripadnici ove agencije poklonili za rođendan Baraku Obami.
Kada je model koji košta oko 300 evra primećen od strane Džefa Stejna, advokata iz Atlante i ljubitelja satova, na ruci američkog predsednika na više zvaničnih dešavanja ( Obamina demokratska nominacija u Denveru, pobednički govor u Čikagu, Inauguracija i G20 samit u Londonu), komercijalni uspeh bio je zagarantovan. Ne zbog toga šta nudi kao sat, već zbog njegovog značenja. Posedovanje jednog ovakvog, stavlja vas u isti koš sa najmoćnijim čovekom na svetu. Satovi su unosan biznis u današnje vreme i u poslednjih pet godina ovaj sektor doživeo je veliki porast.
Švajcarska industrija satova je skočila sa 2.5 milijarde funti u 1986. na 10 milijardi u 2008. Sve ovo ukazuje na to da primarna funkcija sata – da pokazuje vreme, prilično je zastarela sa pronalaskom mobilnih telefona i Blekberija. Pa zašto ih onda još uvek kupujemo? Zašto ih državnici još uvek poklanjaju gostima na zvaničnim posetama? Silvio Berluskoni poklonio je veliki broj satova Toniju Bleru tokom prethodnih godina.
Zašto Berni Modof ima 17 Rolex-a i sedam Cartier-a? Zašto su najčešće ukradene stvari bogatih fudbalera, ne skupi automobili, već satovi? Zašto su stranice muških časopisa, poput Esquire i GQ ili publikacija kao što su Spektator i Njujorker, ukrašene sjajnim reklamama ili top listama poznatih koji nose satove i od nekoliko desetina hiljada evra.
Nije bilo tako davno kada su očevi poklanjali sinovima zlatne ili platinaste satove za 21. rođendan i to je bilo tretirano kao trajna vrednost. Nikada im ne bi ni palo napamet da bi trebalo da poklone još jedan ili dva do tridesetog rođendana. A kamoli da bi njihov sin sa čedrdeset mogao da ima finu kutiju u kojoj čuva čitavu kolekciju.
Činjenica da ljudi još uvek kupuju kvalitetne satove veliki je uspeh za indusriju koja je u ranim sedamdesetim, uz duhovite dosetke rasla. Pronalazak kvarcnih satova (u analognom ili digitalnom obliku) 1967. viđen je kao najveći izazov za tradicionalnu industriju satova koja se prvi put sa tim suočila kada je ručni sat postao popularan na kraju Prvog svetskog rata. Činjenica da je jeftini Casio sat sa svetlećim led displejom, bio nešto što je svaki mladić želeo da ima poklopila se sa ekonomskom depresijom u kojoj se čitav svet našao u sedamdesetim godinama prošlog veka.
Bilo je potrebno nekoliko godina da se ponovo povrati vrednost satovima. Sredinom osamdesetih, energičniji i inventivniji marketinški program trebalo je da povrati industriju sa ruba propasti. Tadašnji maheri u industruiji satova rešili su da satovi ne treba da budu samo pokazatelji vremena, već bi trebalo da predstavljaju prava mala umetnička dela ekstremno dobre izrade, koja predstavljaju tradiciju, inkorporira tehnologiju i ubacuje inovaciju. Oni bi trebalo da budu efektni kao odelo skrojeno u Sevil roudu, Ferari sportski automobil, članska kartica Mayfair kluba i NASA svemirski brod uklopljen u jedan paket koji bi mogao uredno da bude na vašem zglobu.
I uprkos njihovoj veličini i pasivnom prisustvu, satovi mogu čak da imaju i sportsku notu, opasnu ili avanturističku. Tako je bilo pre 25 godina na primer kada je Tag Heuer potpisao ugovor sa Meklarenovim timom koji se takmiči u formuli 1 i naprasno taj sat postao je jedan od najglamurozijih sportskih satova.
Ideja da je industrija satova doživela ozbiljan udarac, jednostavno nije bila realna. Ljudi danas koriste mobilne telefone i Blekberi kao satove, ali ne i umesto njih. Satovi su jedna od par stvari koje čovek može da nosi i njim pokaže neku svoju karakteristiku, recimo da pokaže da je član nekog specifičnog kluba – bio to Piaget ili Swatch. Satovi su prihvatljivi muški nakit. Rolex ili neki drugi sat, bilo da je od zlata, platine, ili nerđajućeg čelika potpuno je prihvatljiv deo muškog nakita: narukvice mogu biti rizičan izbor, prstenje sa žigom nije za svakoga, minđuše nikako nisu prihvatljive, a zlatni lanci su smešni.
Antoni Pin director jedne britanske kompanije satova i nakita, kaže da je muški kodeks oblačenja vrlo limitiran i ograničen na odela, majce, džempere i džins, tako da su satovi malobrojni muški detalji gde oni mogu da izraze sopstvenu ličnost.
Pin je rekao da druga tradicionalna stvar kojom muškarac može da se izrazi je automobil. Ali brzi automobili sve su manje popularni u tom smislu, jer ne samo da su veliki, skupi, ekološki nezdravi, opasni i deklasirani, oni imaju još jedan veliki nedostatak u odnosu na satove, parkirani su u garaži umesto na ruci koja može da se vidi u svakom trenutku. Sat je Porše koji može da ide sa vama na sastanak, a usput i nema štetne efekte na planetu.
Da bi dobili potpunu prednost nad svim ostalim, industrija satova uradila je još tri stvari: napravila je svoj proizvod tehnološki naprednim sa vrlo komplikovanom konstrukcijom koja zahteva strahopoštovanje, koji ustvari sve više liči na svetsku klasu sportskih automobila; zagarantovala je periodično predstavljanje novih modela; potrošila je mnogo para skrećući pažnju na sebe. Njihove sjajne reklame nalaze se svuda.
Tehnologija je, naravno, od ključnog značaja. Muškarci su suštinski, bleskasti; oni vole predmete koji dobro izgledaju, imaju mnogo funkcija i zahtevnu konstrukciju, koja je zanatliji oduzela dosta vremena.
Jedan visoko kotiran, Patek Philippe model, limitirane proizvodnje, pod nazivom Calibre 89, najkomplikovaniji je svetski sat koji ima čak 33 funkcije ( između ostalog, sat vam govori kada je izlazak, a kada zalazak sunca, nagoveštava prestupnu godinu).
Najveći igrači u ovoj industriji daće između 10 i 20 posto svog profita na reklame i promociju: milionima će platiti stranice u časopisima koje pogađaju njihovu ciljnu grupu i još više miliona potrošiće sponzorišući sportske timove i igrače da nose njihov brend.
Ova godina je bila problematična i za industriju luksuznih satova kao i za sve ostale. Vrednost izvoza švajcarskih satova opao je za 22 posto u odnosu na oktobar 2009. U Velikoj Britaniji situacija je mogla da bude još gora. Međutim oslabljena funta privukla je punu turista u ovu zemlju koji su želeli da kupe satove i nakit po povoljnijim cenama i tako sačuvaju ovo tržište koje bi zabeležilo pad prodaje preko 30 posto.
Ekonomija je takođe diktirala šta muškarac treba da kupuje. Direktor za odnose sa javnošću Kartiea, izjavio je da hvalisavi kupci više nisu njihova ciljna grupa. Sada žele da se okrenu onim inteligentnijim, pravim poznavaocima kojima će određeni proizvod biti znak raspoznavanja. Kada već govorimo o pametnoj kupovini, istina je da ako pažljivo izaberete sat, on će zadržati svoju cenu ili će mu vrednost čak porasti. Jedan od razloga prodaje satova na aukcijama je i taj što kupci prepoznaju stari kvalitet i u njima vide sigurnu investiciju. Sat, Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1930. godine na aukciji je prodat za 11,5 miliona dolara.
Bez obzira da li košta 50 ili 5.000 evra, sat za muškarca bi mogao da predstavlja isto što i cipele za ženu, što posebno raduje industriju satova.
