Izvor: Kurir, 29.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVOT U KAVEZU
ORAHOVAC - Jovana Radovanović iz Orahovca na Kosovu je stidljiva i lepa smeđokosa devojčica koja ne voli...
ORAHOVAC - Jovana Radovanović iz Orahovca na Kosovu je stidljiva i lepa smeđokosa devojčica koja ne voli mnogo da priča. Sve što joj je na duši zapisuje. Zrelija je od svojih vršnjaka van Kosova i ima samo jednu želju - da stekne prijatelje i u Srbiji.
- Da se sa nekim dopisujem... Eto, lepo je da znaš da neko tamo misli i na tebe - kaže Jovana, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je u izjavi za Kurir i Glas javnosti navela i svoju i-mejl adresu ([email protected]) nadajući se da će deca iz Srbije, ali i sveta, poželeti da joj pišu.
Ova desetogodišnja devojčica, koja u Orahovcu živi sa ocem, majkom i dve mlađe sestre Anđelom i Slobodankom, jedan je od najboljih đaka u svojoj školi. I danas kada pogleda kroz prozor svoje sobe na albanski deo grada, seća se 17. marta 2004. godine, kada su albanske horde krenule ka njima vičući „UČK, UČK“, noseći albanske zastave, motke, kamenje, cigle... Koliko se i posle četiri godine taj događaj urezao u njeno sećanje, najbolje govori njen školski zadatak na temu „Događaj koji neću zaboraviti“. U sastavu je napisala:
„Krečili smo kuću i sve je bilo u haosu. Gledala sam TV i videla da se nešto dešava na Kosovu. Rekla sam roditeljima. Mama je plakala i čvrsto grlila mene i sestre. Kosovo je gorelo. Kroz prozor sam videla Albance kako idu ka nama vičući. Helikopteri su nadletali Orahovac. Sklupčala sam se na patos u svojoj sobi, zažmurila i u sebi ponavljala molitvu ‘Oče naš‘. Mama je upalila kandilo. Najduža noć u mom životu. Reči ne mogu da prepričaju kako je tada kucalo nevino dečje srce.“
Jovanina mama Lela kaže da ne može da se opiše kako je to biti srpska majka na Kosovu.
- Strah kada su deca na ulici, u školi... Kod doktora idemo u Mitrovicu, tri sata putujemo kroz šiptarska mesta bez pratnje - priča ona.
Lela je svoju srednju ćerku Anđelu rodila u kući, baš u vreme prvog najžešćeg napada OVK na Srbe u Orahovcu 1998. godine. U bolnicu nije smela jer je neki dan pre toga njena komšinica koja je odvezena na porođaj u bolnicu u centar Orahovac - kidnapovana.[ antrfile ]
ROĐENJA I RATOVI
Srbi u Orahovcu od 1999. godine rođenja dece, smrti i godišnjice pamte ne po datumima tih događaja već po ratovima, napadima Albanca, smenama vojnika Kfora... Njih oko 400, koliko ih trenutno tamo živi, devet godina nije nogom kročilo u albanski deo Orahovca, a nevidljiva granica postavljena je kod takozvane Rankove kafane. Kako sami kažu, ukupan prostor slobodne teritorije na kojoj mogu kako-tako da se bezbedno kreću iznosi 250 metra. Toliko, izračunali su, iznosi ukupan zbir dužina svih ulica sa srpskim življem u Orahovcu.
