Izvor: B92, 14.Nov.2014, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Umro ekscentrični genije Aleksandar Grotendik

Aleksander Grotendik, jedan od najvećih matematičkih umova prošlog veka, umro je u Francuskoj u 86. godini.

Vrlo rano je dostigao sam vrh svoje profesije, ali se još brže iz nje povukao, da bi se posvetio antiratnom aktivizmu, živeći kao pustinjak i odbijajući da podeli rezultate svojih istraživanja sa javnošću. Grotendik je umro u četvrtak u bolnici u mestu Sen Žiron, na jugozapadu Francuske.

Rođen je u Berlinu 1928. u porodici ruskih Jevreja, ali će u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Francuskoj, gde su se njegovi roditelji preselili, provesti većinu svog života.

Dobitnik Fildsove medalje 1966. Grotendikov rad revolucionirao je svetsku matematiku, posebno na polju algebre i geometrije. "Bio je jedan od divova matematike koji je svojim radom preobrazio disciplinu", rekao je Sedrik Vilani, koji je Fildsovu medalju, poznatu i kao Nobel za matematiku, osvojio 2010.

Kao što će to mnogo godina kasnije učiniti još jedan revolucionarni koliko i ekscentrični genije, Rus Grigorij Pereljman, Grotendik je odbio da primi Fildsovu medalju i sve poslove koje su mu univerziteti širom sveta nudili.

Krajem šezdesetih naglo je napustio kontakt s matematičkom javnošću i naučnom karijerom, a nakon 1988. postao potpuno nadostupan za javnost, skrivajući se u nekom selu u Pirinejima.

Iako nije potpuno odustao od istraživanja, sve je više odbijao da rezultate svog rada deli sa svetom. "Ideje Aleksandera Grotendika su prodrle u podsvest matematičara", izjavio je za pariski "Mond" njegov najpoznatiji učenik i dobitnik Fildsove medalje Pjer Delinj.

"Bio je jedinstven u načinu razmišljanja", istakao je on. Grotendikov naučni rad odlikuje se dubokim konceptualnim promenama i preoblikovanjima problema u terminima novih apstraktnih struktura koje bi pronašao vođen konkretnim problemom.

Vođen traženjem jednostavnosti i temeljnih zakonitosti u matematici, dovodio je u pitanje i najosnovnije pojmove kao što je topološki prostor, algebarski varijetet i slično.

Naročito uspešno je koristi metode mišljenja uz pomoć teorije kategorija. Pre no što se povukao, napisao je knjigu "Žetva i setva" o nemoralu i nepotizmu u matematičkim institucijama.

Nastavak na B92...