Izvor: B92, 11.Jul.2013, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stvoreni miševi sa ljudskim hromozomima

Naučnici su stvorili genetski modifikovane miševe sa veštačkim ljudskim hromozomima u svakoj ćeliji njihovih tela.

Ovaj eksperiment deo je serije studija koje bi trebalo da nađu lek za genetske bolesti.

U jednoj od neobjavljenih studija, istraživači su napravili veštački ljudski hromozom u laboratoriji od hemijske građe.

Velika Britanija daće nekoliko desetina miliona funti za istraživanja na polju sintetičke biologije, uključujući i međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << projekat stvaranja svih 16 individualnih hromozoma gljivice kvasca, čime će nastati prvi sintetički organizam sa kompleksnim genomom.

Sintetički kvasac sa veštačkim hormozomima na posletku može biti platforma za nastanak novih bioloških materijala, poput antibiotika ili vakcina, dok će veštački ljudski hromozomi biti korišteni za pravljenje zdravih kopija gena u obolelim organima ili tkivima kod ljudi sa genetskim bolestima.

Istraživači uključeni u projekat rekli su da za sad nemaju plan da stvaraju veštačke ljudske ćelije, budući da u Velikoj Britaniji ne bi mogli da dobiju odobrenje za tako nešto.

Međutim, naučnici iz Amerike i Japana već su napredovali u pravljenju “mini” ljudskih hromozoma.

Natalej Kuprina iz američkog Nacionalnog instituta za proučavanje kancera u Merilendu deo je tima koji je napravio gentski modifikovanog miša sa dodatnim ljudskim veštačkim hromozomima u ćelijama.

To je prvi put da tako napredan oblik sintetičkih ljudskih hromozoma biva napravljen “od nule”.

“Svrha ovog projekta je stvaranje sistema za dopremanje gena u ljudske ćelije i proučavanje uloge gena u njima”, rekla je ona za britanski The Independent.

“To ima svoju primenu u genskoj terapiji”.

Sintetička biologija se okvirno definiše kao dizajniranje novih oblika života stvaranjem novog genetskog rasporeda koji ne postoji u prirodi.

Kuprina kaže da konvencionalna genska terapija koristi vektore poput virusa kako bi ubacila gene u hromozome, ali to često izaziva nepredviđene probleme. To sa novim sistemom nije slučaj.

Pol Frimont sa Imperijal koledža u Velikoj Britaniji, jedan od vođa projekta stvaranja sintetičkog kvasca, kaže da su ljudski veštački hromozomi mnogo manji od prirodnog.

“Postoji velika razlika između stvaranja delova hromozoma i kompletne hemijske sinteze istog. Koliko ja znam, niko nije napravio celi ljudski hromozom. Ako bismo predložili ovaj projekat, dobili bismo dozvolu”, kaže on.

Projekat za pravljenje 16 veštačkih hromozoma kvasca i ubacivanje istih u praznu ćeliju predstavljao bi prekretnicu.

To bi bio prvi put da sintetički eukariotski organizam sa kompleksnim genomom sačinjenim od hromozoma bude proizveden u laboratoriji.

Kvasci se koriste već hiljadama godina u proizvodnji hleba i piva. Prvi sintetički organizam ovog tipa mogao bi biti napravljen do 2018, smatraju naučnici.

Minijaturna ljudska jetra uzgajena kod miša

Nastavak na B92...