Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski višak života opčinio Šveđane
Srpski višak života opčinio Šveđane
Jan Arnal, pozorišni kritičar najtiražnijeg lista u Skandinaviji, napisao je brojne pohvalne ocene u kritici o Nušićevoj 'Gospođi ministarki' u režiji Jagoša Markovića.
U najlepšem smislu uporedio ga je sa Kusturicom, naveo kako se reditelj služi svim pozorišnim arsenalom da bi ostvario težak zadatak pravljenja burleske o supruzi jednog ministra koju pogađa kako ludilo, tako i panika od vlasti, da je reč o političkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << satiri, komediji i farsi, ali 'u rukama Jagoša Marković ona postaje i nešto više', da je to bio ispit snage u sopstvenoj režiji. Takođe jedna od najuticajnijih kritičarki u Stokholmu, Lisa Berg Ortman, rekla je da je Narodno pozorište iz Beograda pružilo igru najviše klase, govorila o ovacijama publike, pisala o tome da je sve zajedno podseća na Felinija. I tako dalje, i tako redom. No, to je bilo, prisetimo se, od 2. do 4. juna. Pošto je uminula euforija, čega se prvog setite kad pomislite na gostovanje u 'Dramatenu'?
- Euforija teško prolazi. Zamenjuje je ponos na našu ekipu. Na njih na sceni, na njih van scene. Trebalo ih je videti na prijemu kod gradonačelnika Stokholma! Sve do jednog! Prvo se setim sobe gde je bila konferencija za novinare, gde je Greta Garbo učila glumu. Neopisiv prostor. Duhovan. Skroman. Prelep. Kroz prozor vidiš more. Ima i asketizma i čulnosti. A prvo čujem vrisku publike na Radeta, Olgu, a na Radu provalu oblaka. A prvo vidim Erlanda Jozefsona kako gleda predstavu sa onim očima izvan svakog zla, toplinu u pogledu dok govori Radetu. Meni kad je govorio - ne sećam se ničeg. Bio sam u drugoj ravni realnosti jer on je Bergmanov glumac, a ja sam Bergmanov... ne znam šta... svaka reč bi bila mala... on je kralj režije XX veka u mom sistemu doživljaja i vrednosti. Zašto baš toga?
- Zato što na dan premijere ni ideju nisam imao kako će Strindberg i njegovi junaci da dožive Živku i Vasu. Smešne? Tužne? Nakazne? Ljupke? Osećao sam da će biti dobro, ali nisam znao koji je to žanr za Šveđane. A reagovali - kao da smo igrali u Čačku. Ma, i gore. Teatrološka jednačina me kopkala ceo dan pre premijere, zato mi je odjek publike prvo čega se sećam. Sa osećanjem stida što se još uvek nečemu čudim toliko.
Šta je to čime je kombinacija Nušić-Marković zapalila, kako se smatra, ledene Skandinavce?
- Nušić jednim elan-vitalom i veličinom. I, blistavom glumom. A ledeno srce Skandinavaca je laž, predrasuda, glupost. Za ljubav je potrebno dvoje. Ljudi su svuda ljudi. Osim kada to nisu. A to nije pitanje geografske širine i dužine. Umetnost jeste prečica do ljudske duše. Eto dokaza. Što da pričam? Sve je snimljeno. Naša inferiornost me skoro boli. Naše mišljenje da je Evropa san, a mi blato. Nijedno ni drugo nije tačno. Mi jesmo hormonalni poremećaj sa viškom progesterona, testosterona, prolaktina i, kao takvima, sve što je neumereno nama je blisko. S toga često životinjarimo. Ali! Na sudu božijem će se znati. Ne mogu da vagam jer vlasnik istine nisam. Nit se Evropi divim, nit nas prezirem. Nit Evropu prezirem, nit se nama divim. U svakom slučaju dobar smo spoj, ali ako sačuvamo autentičnost. A ako je imamo - hoćemo. Ona se ili ima ili nema. Pa nek platimo. Nije beg cicija. Jer, reakcija umetnika iz Švedske mi je potvrdila da je autentičnost našeg umetničkog izraza to što je njih očaralo. Što nismo imitatori s ciljem ući u pozorišnu Evropu. Da, idemo, ali svoji. Kolege iz 'Dramatena' su najčešće govorile cunami, cunami, život, energija. Pa možda baš tim viškom života. Možda. Mada su govorili i o razuzdanoj a disciplinovanoj igri celog ansambla. To se najviše ponavljalo. Uporedite gostovanje 'Filumene' u Milanu i 'Ministarke' u Stokholmu?
- Pa i u Milanu su na autentični izraz naš pukli. Siti su oni sebe i sopstvenih pozorišnih klonova (bezuspešnih). Njima je Filumena što i nama Živka. Bilo je teže, znaju je napamet, a vide je izvrnutu, drugačiju. Pet noći smo igrali. Trebalo je pola prvog poluvremena, a to je prvi čin, da damo go! Da pristanu na naše viđenje. Pristali su. To je bio teži zadatak. Zamislite da oni nama dođu igrati ministarku pet noći. Čak su i te kritike više nego dobre. Neće oni sopstvene imitatore ni inscenacije za koje mi mislimo da su u modi, a oni ih izigrali pre pet ili deset godina. O čemu razmišljate sada u smislu režije?
- O Molijeru za 'Teatar T', o tome kako naći formu za tu čipku i klasicizam u XXI veku, kako lepotu njegove finoće u izrazu, spojenu sa duhovitošću uraditi bez sprdačine, a da bude živo i puno hormona. O Euripidu u JDP-u, kako reći sva zla i sve istine (on kao da je to pisao danas), a ne obliti publiku zlom, već dati pročišćenje, katarzu. Jer, on piše o tamnom delu naše utrobe. O filmu, o narednoj režiji na 'Riječkim ljetnjim igrama 2006', o danu kada će shvatiti da želim da režiram u Beogradu, da hoću da režiram, a da spavam kući i da na probu idem peške i radim sa najboljim glumcima na svetu. O tome šta da uradim da sliku koju sam o sebi stvorio promenim. O tome da bih sa istim žarom režirao reklame i hepeninge, kao i pozorišne predstave. Tatjana Nježić
