Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija međ javom i međ snom...
Čitam ovu rubriku o našima u inostranstvu, iskustva razna, pozitivna i negativna, komentari uglavnom podeljeni i ovde, kao što je i današnja Srbija raspolućena u svakom pogledu"Zapažam nekoliko kategorija – jedni pljuju Srbiju, drugi pljuju druge zemlje, jer im je drugih zemalja i lažnog sjaja preko glave i ne mogu više da vide te druge, koji su prema Srbima bili nepravedni, bombe im bacali na glave, Kosovo oteli itd.... a ima u velikom broju onih kojima se i ova današnja Srbija popela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vrh glave pa bi da promene mesto boravka pod hitno, a to je malo teže i neizvodljivije"
Pomislih zato, „šta bi bilo kad bi bilo", hajde da pustimo mašti na volju – čoveku svakojake misli padaju na pamet" Dakle, hajde recite nam kakva bi bila ta Srbija koja bi se nama običnim smrtnicima dopala, na koju bi bili ponosni, Srbija u kojoj bi svi manje-više voleli da živimo, Srbija u koju bi ste se vi iz inostranstva možda ponovo i vratili"Mislim da od čistog kritizerstva ili zatvaranja očiju pred istinom nema vajde"Volela bih da svi koji mogu uzmu učešća u ovom literanom projektu, te nam kažu kakvu bi to domovinu voleli da imaju"Evo pošto sam ja "čačkala mečku”, krenuću prva, sa svojim zapažanjima, malog običnog srpskog građanina na privremenom radu u inostranstvu"Kako rekoše onomad oni koji su napravili mali korak iskoračivši na Mesec – bio je to jedan veliki korak za čovečanstvo, hajde da mi napravimo jedan mali pokušaj da bar na papiru dobijemo jednu bolju i lepšu Srbiju"
Najpre šta je to što jako "volem” u Srbiji i oko Srbije"Meni se geografska karta Srbije jako dopada – ima reka, dolina, jezera, šuma, planina, potoka, banja, ravnice, brežuljaka"dobro nema more, ali nemaju ni neke druge zemlje, čak ni one na zapadu, pa ništa"Pozicija Srbije je takođe dobra, kontinentalna, ne sasvim centralna, ali bi mogla biti i mnogo centralnija i bliža, da uvedu malo više low-cost ili budžetskih kompanija, pa da se može mnogo češće i jeftinije na tu stranu"ili na ovu, al’ prvo da olabave vize ovi zapadnjaci" Da postoji mreža dobrih puteva, mogli bi svuda brže stizati po toj Srbiji"Kad pomislim na nemačke i britanske puteve, obuzme me velika ljubomora (a još ne naplaćuju ni putarinu), dok ni kod Francuza nisu putevi uopšte loši, ali se plaća"Da se bar Srbi ugledaju na Hrvate i nove auto ceste napravljene po Hrvatskoj, ali neće na njih, znam sigurno, iz inata"Sad da je nama dobrih puteva po Srbiji, pa nek bude i po onoj narodnoj „plati pa klati", bilo bi dobro, samo da se izgrade što pre".
E kad pominjemo tu prirodnu lepotu Srbije, odmah se namrštim jer pomislim na prljavštinu, papirčuge, kese, flaše rasute uz put, pored puta, ispod prozora, po parkovima, na granama drveća, ispljuvane ulice, opuške od cigara, razapet veš na terasama sa glavne strane ulice, stare stvari nataknute na vidno mesto po dvorištima"E to je ono što ne volim"Ali lako bi se to dalo rešiti da se malko zasuču rukavi i sve to lepo počisti, da se uvedu stroge kazne za bacanje otpadaka van mesta određenih za iste, za pljuvanje itd. Stroge kazne su neophodne da bi se u red doveli oni koji prave đubre i koji nemaju razvijenu svest" Kad se prave staze u parkovima, pustiti narod da prvo kao ovce utabaju prečice kojima bi se kretali, pa onda popločati staze"neko mi reče da je to vlast u Novom Sadu nedavno uradila – ako je tačno, svaka im čast"Prava lokalna vlast koja razume i pilagođava se lokalnom mentalitetu svojih birača..
I još nešto što u tom kontekstu apsolutno moram pomenuti, to su javni toaleti – mislim da je to jedna crna rupa na slici Srbije koju je neophodno pod hitno zatvoriti"nema za to nikakvih opravdanja tipa 500 godina pod Turcima, nedostatak vode i sapuna itd. Ja bih jako volela da u mojoj domovini Srbiji ima mnogo više javnih WC-a a da u ovim postojećim niko ne "."” pored rupe, što kazao Radovan Treći...ili ako se i nekom omakne, onda molim lepo da uzme četku u šake i sredi uneređeno".ako neće, e onda bi trebalo ili ga kazniti, ili predvideti da to odrade zaposleni na takvim mestima – kao što je i u javnim toaletima u svetu"
Što se tiče ovozemaljskih tema, ja jako "volem” srpsku hranu – i to baš sve onako domaće"i slatko i slano, i kiselo i ljuto"Volim da odem na pijacu i da tamo čavrljam sa seljacima, rumenim seljankama, da imam onog svog kod koga kupujem krompir, sir, lukac"da omirišem paprike crvene mesnate i one šilje, direkt iz Leskovac, volim srpski sir, kajmak obožavam"
Setih se tu rođake koja je ponela jednu oveću kofu kajmaka po povratku sa godišnjeg odmora iz Srbije, da im se nađe neko vreme u Americi i kad su je zaustavili u tranzitu, na aerodromu u zemlji gde se ne sme unositi hrana iz drugih zemalja, pogotovu ne iz Srbije, ona se dosetila da kaže da je to specijalni krem za kožu – ima dermatoloških problema pa joj ga prave u domovini"inače bi joj em oduzeli kofu (što bi bila prava tragedija, napamet im ne bi palo da se to jede, već bi frljnuli taj kajmak, ili ga spalili), a mogli su joj još pride i lupiti onako krvnički i kaznu od par hiljada zelembaća"
Ne znam kako je sa vama, ali meni na Zapadu hrana koju kupujem po supermarketima, iako iskontrolisana, čak i u „bio" opciji (koja je skupa k’o đavo), ipak nema onu slast koju osetim kad kusam srpski proizvod"Da li je to stoga što sunce tamo u našoj Srbiji jače sija, manje se prskaju proizvodi, ili je u pitanju neka moja uobrazilja, nostalgija, zaista ne znam i ne mogu da provalim u čemu je štos da papriku sa Kalenić pijace pojedem k’o jabuku, da sve puca pod zubima, a ovde ne mogu ni da pogledam baburu ljudski, a kad je ispečem, ona se sva spapunja k’o flis papir "Ja mislim da je naša hrana naša komparativna prednost i da tu treba ulagati pare i investirati da se to još više razvije i plasira na strana tržišta"Francuzi jako cene svoje popoljoprivredne proizvode (čak bih rekla i precenjuju, u odnosu na španske ili portugalske), ali Srbija bi trebalo da nađe načina da sačuva proizvodnju suvog mesa, kobasica, čvaraka, kiselog kupusa, turšije, sira, kajmaka, bureka, jogurta (koji ne postoji uopšte na Zapadu), suvih paprika, gibanice, proje, domaćeg džema, slatkog, šljivovicu umalo da zaboravim itd"Da se ne dogodi da prehrambeni proizvodi budu svuda isti, jal’ ih kupovala u Nemačkoj, jal’ na Zelenom vencu"
Ja jako "volem” i srpsku narodnu muziku, da se ne foliram, iako imam MBA. Neki '’na nivou’’ smatraju da je narodna muzika za narodne mase, a ne za obrazovanu klasu" Kad kažem narodna muzika, mislim na staru, izvornu narodnu muziku, starogradske pesme, ali ne na ovo novo turbo udaranje u glavu, koje mi zvuči isto kao i bilo gde na Orijentu"Mislim da imamo pesme za svaku priliku i svako raspoloženje – da te ponesu da razbijaš čaše, da te rasplaču, da te osokole i da ti poprave raspoloženje kad si u bedaku" Mislim i da nema pravog narodnog veselja bez ciganske muzike i trubača"
Volim i srpske viceve i šale na svoj i tuđ račun; štosove smišljene u trenu, na licu mesta, igru reči što takođe nisam imala prilike da sretnem kod drugih rezervisanijih naroda "mada moram priznati i engleski humor je jako dobar, ali je prisutniji na filmu i serijama, znači neko je to ipak smišljao i producirao, bio plaćen za tako nešto, a ređe sam bila u prilici da jedan običan Englez na svakom koraku sa puno šarma izvaljuje štosove"naprosto kultura im je zakopčanija, zatvoreniji su narod"nisu kao Srbi bez dlake na jeziku"Naravno ne volim psovke i prostakluke svake vrste i van svakog konteksta"
Meni su u inostranstvu uvek nedostajala ona srpska nepisana pravila da možeš kod prijatelja i rodbine da baneš nenajavljen ili da ih cimneš telefonom i pitaš – 'ej, šta radiš, 'ajd dođi na kafu? To je rekla bih srpski izum koji nisam imala prilike da doživim nigde drugde, osim ako se opet ne radi o Srbima na nekoj drugoj strani sveta" i srpska otvorenost i predusretljivost, to jako volim i mislim da to treba negovati"to baš obara s nogu i osvaja zakopčane strance"da ti majka, svekrva, svastika, ili neka druga osoba iz komšiluka pričuva dete koji sat ili dan"taj servis je rekla bih nepostojeći na Zapadu"
Ima nešto što nikako ne volim, a jak je i poznati srpski "brend” oduvek – to je upadanje preko reda, svuda i na svakom mestu"znate već ono stojite u redu pred šalterom, a neko samo prozuji pored vas, kao da je pao sa Marsa, i op, eno njega već prvog u redu u kome vi čamite sat ili dva"Ili drugi slučaj, treba da uđete u autobus i neko vas onako baš lepo "srpski” mune laktom u leđa ili vam izbije bubrege i eno njega gospodina već je seo"Ja takvo ponašanje apsolutno ne prihvatam i mislim da to treba pod hitno iskoreniti, ili bar sankcionisati "e sad kako, to je već drugo pitanje"žuta linija ucrtana na nekim mestima, videh u ovim novim stranim bankama po Srbiji, već pomaže u tom smislu; da ima češćeg i boljeg javnog prevoza, verovatno bi bilo i manje gužvancije"Idealno bi bilo kao npr. u Britaniji da imate konduktera koji će da vikne – Stop! kad nema više mesta u busu, i onda oni kojima su se vrata zatvorila ispred nosa, mirno čekaju da dođe sledeći"bojim se samo da bi dotični kondukter u Srbiji momentalno završio na ortopediji!
Ne volim ni to što ti u Srbiji treba mali milion papira da bi nešto obavio"nikad mi neće biti jasno zašto se kod nas izdaju krštenice, uverenja raznorazna ne starija od 6 meseci"čovek se jednom rodio, ne rađa se svakih 6 meseci"po meni je to apsolutna glupost i bacanje para, i što je još najgore to iziskuje vrlo obilan administrativni aparat – pretpostavljam da se time lepo puni njihov budžet za plate"ali mislim da bi neko morao imati pameti da prekine takvu praksu"zar nije dovoljno jednom izdati takav dokument za ceo zivot"tako je bar u Britaniji" To bih ja volela da rade i u Srbiji, a ne na jednoj strani traže uverenje da nisi osuđivan i to da ono ne bude slučajno starije od 6 meseci, a onda za ministra bez pardona postave nekog baš osuđivanog"
Ne volim takođe što u Srbiji ne postoji javna odgovornost – ako je neko na položaju tzv. funkcioner napravio grešku u radu, a isti je ili direktorčina, ili direktorčić, taj onda mora bez pogovora da leti sa svog radnog mesta, ili da najbolje sam da ostavku (što je veliki i pozitivni moralni podvig)"To je nešto što mi se sviđa ovde na Zapadu"Ako hoćeš da budeš lider onda moraš da budeš besprekorniji od drugih i drugima za primer"a ne „nedodirljivi Bog" iznad svakog zakona"
Ja jako volim srpsku snalažljivost, ali u pozitivnom smislu, ne negativnom"znači kad se javi neki praktični problem, tad Srbin napregne svoje sive ćelije i nađe najprikladnije rešenje"To sam imala prilike da vidim i kod raznoraznih majstora, koji odmah ošacuju zbog čega vaš motor ne prede k’o maca, a i kod intelektualaca, npr. kod mog beogradskog zubara, koji ima laku ruku i koji uvek nađe načina kako da moj zub leči, samo da mi ga ne vadi i ne uvali za njega isplativiju krunicu " Na '’naprednom’’ Zapadu sam nailazila na kontra stav – više vole da mi predlože da izvade zdravi zub, da bi mi usadili bleštavo belu krunicu"
Ali ne volim snalažljivost u negativnom smislu, drugi bi rekli „Srbinu je u duši da te zezne ili zaj""...Da ti na pijaci na kantaru zakine 100 grama, da ti uvali stari proizvod, da nece da uvaži reklamaciju ni kad si u pravu, nema vraćanja robe, po sistemu taknuto-maknuto "volela bih da Srbija u tom smislu malo postane kao Evropa ili Amerika, znači da uvek možeš sve kupljeno da vratiš, ako si se malo bolje pogledao u ogledalu kod kuće i video da ti ta stvar ne paše baš najbolje, ili ako si se iz raznoraznih razloga u međuvremenu predomislila"i da ti vrate tvoje pare u celosti nazad"e sad ne znam baš kako bi mogli sprečiti običaj '’dosetljivih’’ Srba (a i ostalih eks Jugoslovena) u Americi koji kupe skupo odelo ili haljinu za svadbu, koktel parti i slično a onda posle toga, odnesu isto na hemijsko čišćenje i nazad u radnju"vrate im pare..
Mita i korupcije se nisam uopšte doticala u ovom svom pisaniju jer je to velika sistemska bolest i njome bi trebalo da se bave sud i policija. Smeta mi, a to nigde u svetu nisam bila u prilici da radim, osim u mojoj Srbiji, kada bolničarki treba da tutnem 200gr kafe, boks cigara, parfem, ili doktoru flašu viskija (šuškavu šarenu hartiju da ne pominjem), samo da bi imali milosti i nežno davali injekciju, ili pažljivo vadili krv bolesnom članu moje familije.
O krupnijim ribama i većim poklonima da ne govorim. Na zapadu je uvek samo jedno hvala ili veliko hvala bilo dovoljno, a često bi me i začuđeno pogledali ako im se preterano zahvaljujem odgovarajući – to je moj posao"
Eto toliko od mene a sad 'ajte vi, dragi zemljaci, dajte svoje predloge i svoje ideje – pokažite pre svega dobru volju i dajte nam malo pozitivne energije"molim samo da ovo ne postane još jedna politička tribina za potkusurivanje "toga je u Srbiji i previše"
G.T. Francuska
[objavljeno: 09/04/2008]
