Izvor: BKTV News, 08.Nov.2018, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavimo Mitrovdan: Jednu stvar valja ispoštovati kako bi vas pratili sreća, zdravlje i blagostanje
SPC i vernici danas slave praznik posvećen Svetom Dimitriju, poznatiji kao Mitrovdan.
Poznat je i kao praznik kada su se, za vreme Otomanske okupacije, hajduci rastajali da prezime kod jataka i sačekaju Đurdjevdan za ponovno okupljanje. U Rusiji ovog sveca smatraju i pokroviteljem Sibira.
Sveti Dimitrije Mirotočivi je rođen u Solunu početkom 4.veka, otuda ga zovu i Dimitrije Solunski. Ovaj slavni i čudotvorni svetitelj bio je jedino dete dobrih roditelja koji >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << su veoma kasno, dobivši od Boga blagoslov, postali roditelji.
Izmoljen tako od Boga, kao jedini i dugo očekivani, s velikom pažnjom je odnegovan i vaspitavan. Zahvaljujući duhovnoj nadmoći, lepom izgledu, pobožnosti i moralnoj hrabrosti, Dimitrije je ubrzo postao veoma poznat u celom Solunu. Njegov otac je bio vojvoda, a kada je umro, hristoborni Maksimijan je postavio Dimitrija za solunskog vojvodu, dajući mu čin generala Tesalskog (solunskog). Carevo posebno naređenje se odnosilo na progon hrišćana, ali je Dimitrije suprotno naredbi čak javno ispovedao svoju veru u Hrista.
Kada je car Maksimijan to saznao, kako piše u starim knjigama, prvo je bio tužan jer je cenio učenog Dimitrija, zato ga je pozvao da mu objasni zašto je Hristos bolji od Zevsa, Apolona, Neptuna, i drugih. S obzirom da se njihova diskusija o veri završila sa Dimitrijevim rečima da je "jedini Kralj na zemlji i na nebu Gospod Bog", car ga je nezadovoljan otpustio. Znajući šta ga čeka, Dimitije je razdelio je svu svoju imovinu i mirno se predao, spreman na stradanje koje mu predstoji. Nekoliko dana kasnije, iako su ga našli na molitvi, vojnici su kopljima izboli ovog hrabrog svetitelja.
Solunski hrišćani su krišom sahranili njegovo telo, a na tom grobu je poteklo miro gde su se mnogi vernici čudom isceljivali, otuda ga zovu i Mirotočivi. Upravo nad njegovim grobom je podignuta mala crkva, a jedan od tadašnjih velmoža Leontije, pošto se izlečio od teške bolesti, podigao je nad svetiteljevim moštima mnogo veću crkvu. Prilikom arheoloških iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti svetog velikomučenika Dimitrija.
Тоkom srednjeg veka, poštovan je kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna i isceliteljem bolesnih, a Rusi ga smatraju i pokroviteljem Sibira.
U Srbiji se sveti Dimitrije praznuje kao krsna slava Mitrovdan, a u mnogim krajevima na ovaj dan se održavaju zavetine ili preslave. Po broju svečara, Mitrovdan je peta slava u Srbiji. Gradovi Kosovska Mitrovica i Sremska Mitrovica su dobili ime po svetom Dimitriju Solunskom Mirotočivom.
Inače, mnogi hramovi pomesnih pravoslavnih Crkava posvećeni su ovom svetitelju ranohrišćanske epohe. Među njima je i saborni hram najmnogoljudnije i najgušće naseljene beogradske građanske i crkvene opštine Novi Beograd. Markov manastir, Manastir Velika Remeta i Manastir Divljane su mu takođe posvećeni.
Narodni običaji
U Grčkoj je običaj da se na Mitrovdan obavljaju organizovana višeljudna krštenja, a mala deca prilikom krštenja se obavezno pomazuju mirom sv. Dimitrija, jer se smatra da će biti "mili Gospodu, i zdravi majci svojoj".
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Po ovcama se gleda kakva će biti zima: ako na Mitrovdan leže sa skupljenim nogama, biće blaga zima, ako leže sa opruženim nogama, biće oštra. Ako na Mitrovdan bude oblačno, biće topla zima; bude li vedro, biće oštra. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i da će se zima zadržati do aprila.
Inače Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari - čuvari stoke. Prema narodnom predanju, hajduci su se rastajali na Mitrovdan radi zimske pauze i zacelivanja rana, a sastajali ponovo na Đurđevdan, kako se govorilo: Đurđevdanak hajdučki sastanak, Mitrovdanak hajdučki rastanak.
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.
