Izvor: B92, 06.Dec.2011, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prenatalno razviće (FOTO)
Oplođenje je spajanje ženskog (jajna ćelija) i muškog gameta (spermatozoida) i tom procesu sledi spajanje njihovih jedara.Pogledajte kako posle toga nastaje jedan novi život. Razviće bebe od nulte do 25 nedelje
Oplođenje je spajanje ženskog (jajna ćelija) i muškog gameta (spermatozoida) i tom procesu sledi spajanje njihovih jedara. Od 200-300 miliona spermatozoida koji se izbace u toku ejakulacije, 300-500 stigne do mesta oplođenja, a samo jedan ima tu šansu da oplodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jajnu ćeliju. Spermatozoidi prelaze dug i složen put do jajovoda. Pošto se nađu slobodni u reproduktivnom traktu žene i spermatozoid i jajna ćelija imaju ograničen životni vek. Jajna ćelija je aktivna 24h, a spermatozoid 3 dana. Posle ulaska spermatozoida u ćeliju nastaje zigot. Preko 95% citoplazme zigota potiče od jajne ćelije dok od spermatozoida potiče samo 5%, ali oni podjednako doprinose genetičkom materijalu zigota.
Zigot prilazi kroz tri satijuma ćelijske deobe dok putuje kroz jajovod: prvo se podeli na dva dela, pa posle 72h nastaje stadijum morule, kada zigot ima 16 ćelija. Morula nastavlja put kroz jajovod i implantira se u uterus kada počinje razvoj embriona.
Stadijum sa 64 ćelije se naziva blastocist (stadijum blastule).
9 dana nakon oplodnje blastocist se smešta u endometrijum uterusa i velicine je 0.1mm i tu provodi sve stadijume intrauterinog razvića. Srčani otkucaji se pojavljuju sa 3 nedelje starosti embriona.
Oko embriona se formira horionska membrana koja ga štiti i počinje migriranje ćelija po funkciji tj. počinje proces gastrulacije. Na stupnju gastrule se snažnim pokretima ćelijskih masa od blastoderma obrazuju klicini listovi. Gastrula nastaje invaginacijom (uvrtanjem) blastoderma i pri tome se jedan deo blastoderma invaginiše ka blastocelu čime od jednoslojne blastule nastaje dvoslojna gastrula (ima oblik pehara). Deo blastoderma koji se uvrnuo ka blastocelu postaje unutrašnji klicin list – endoderm. Deo blastoderma koji je zadržao spoljašnji položaj postaje spoljašnji klicin list – ektoderm. Ektoderm i endoderm su primarni klicini listovi. Od njih će nastati treći, sekundarni klicin list – mezoderm. Mezoderm je središnji klicin list – postavljen je između ektoderma i endoderma. Klicini listovi oblažu duplju gastrule – gastrocel (arhenteron). Gastrocel je u kontaktu sa spoljašnjom sredinom preko otvora blastopora.
Klicini listovi predstavljaju matetrijal od koga će se razviti sva tkiva i organi, kako embriona tako i odrasle jedinke.
Derivati ektoderma: epidermis kože,derivati epidermisa kao što su: dlake, perja, nokti, kožne žlezde (znojne, lojne, mlečne), sočivo i rožnjača oka, pigmentne ćelije, adenohipofiza, neurohipofiza, epifiza, srž nadbubrežne žlezde, nervni sistem, epitel prednjeg i zadnjeg creva, škrge beskičmenjaka, traheje zglavkara.
Derivati endoderma: Endoderm primarno obrazuje arhenteron (pracrevo), a zatim se javljaju pupoljci od kojih će se razviti organi za disanje, jetra, pankreas i dr. Od endoderma nastaju: srednje crevo, ždrelo, krajnici, pljuvačne žlezde, pancreas, jetra, pluća, timus, štitna žlezda, paraštitna žlezda, prvobitne germinativne ćelije, škrge kičmenjaka.
Derivati mezoderma: Na leđnoj strani embriona, od glavenog ka repnom delu, grupe mezodermalnih ćelija obrazuju segmentisane somite. Unutar somita se diferenciraju ćelije koje će dati krzno kože, skelet i mišiće. Od bočnog mezoderma razviće se pleure i unutrašnji organi.
Od mezoderma nastaju: krzno kože, mišići, vezivno tkivo, skelet, srce, krvni sudovi, krvne ćelije, urogenitalni sistem, gonade, masne ćelije, kora nadbubrežne žlezde, mezenterijum, peritoneum, dentin. U početnim fazama organogeneze većina organa je malih dimenzija, sa ćelijama bez određene funkcije. Rastom i diferencijacijom organi postaju sposobni da obavljaju specifične funkcije.
19 dan. Embrion još uvek nema ljudski oblik već ima polusavijen oblik (C oblik) i od organa ima razvijen začetak oka i nervnog sistema kao i začetak srca koje počinje da kuca u trećoj nedelji razvića embriona.
22. dan (4mm, 0,03gr). Embrion ima sledeće organe i funkcije: srce počinje da kuca, formira se jednjak i odvojen je od disajnih puteva, počinje formiranje pluća (mada je to organ koji se poslednji završava razviće), počinje razvoj kičme i mišića, jetra (razvija se kao glavni organ koji proizvodi krv jer koštana srž još nije razvijena) i dolazi do razvoja primitivnih bubrega.
36. dan. (9mm, 0.05gr)
Dalji razvoj nervnog sistema, razvija se hipofiza i počinje sa lučenjem hormona rasta, razvoj vilice i mišića lica, kompletiranje razvoja oka, razvoj spoljašnjeg ušnog kanala, i razvoj začetaka ruku. Noge se kasnije razvijaju a kasnije se diferenciraju šake i stopala. Mozak je glatka stuktura, a kasnije dolazi do formiranja nabora.
37. dan. Početak razvoja lica, razvoj donje vilice i usana;
39. dan. Razvoj nosa;
40. dan. Razvoj brade i lice dobila definitivni oblik
44 dan. (16mm, 0.5gr)
Dolazi do razvoja placente preko koje se embrion snabdeva kiseonikom i nutrijentima iz majčine krvi, a i odvodi nus produkte iz embriona preko umbilikalnog krvnog suda. Placenta se sve intenzivnije razvija jer se povećavaju potrebe embriona za kiseonikom i hranljivim materijama; mozak se dalje razvija i sada kontroliše cirkulaciju; oči se pomeraju napred; razvija se unutrašnje i srednje uho ali će se njegova funkcija kompletirati tek kada se forimra centar za ravnotežu u šestom mesecu starosti.
60. dan 3cm, 3 gr.
Embrion zadobija ljudski oblik, mozak i nervni sistem se rapidno razvijaju, razvijeni su gastrointestinalni, respiratorni i urogenitalni sistem.
3 meseca (9cm, 45cm). U ovom stadijumu je moguće razlikovati ovarijume od testisa a ekstremiteti fetusa počinju da se pomeraju. Ubrzano se povećava broj nervnih ćelija (između trećeg i sedmog meseca trudnoće) i razvija konačan broj neurona koji će individua imati i kao adult (100 milijardi neurona). U trećem mesecu mozak zadobaija konačan oblik ali treba da se dovrši razvoj korteksa (kore velikog mozga).
4. mesec (15cm, 150gr, početak ubrzanog rasta fetusa)
Kompletno formirani genitalni sistem, koža je ružičaste boje ali je i dalje providna tako da se vide krvni sudovi i skelet; pokerti ekstremiteta su jači, i fetus zauzima kompletan uterus, broj srčanih otkucaja je 160/min dok se kod novorođenčeta spusti na 120/min, kosti sve više kalcifikuju, razvoj jezika i razvoj čula za ukus.
5. mesec (20cm, 500gr, vreme intenzivnih pokreta fetusa) Intenzivni pokreti; istraživanje okoline; pojava lanugo dlačica koje pokrivaju celo telo fetusa; unutrašnji organi su skoro kompletno formirani ali fetus nema mogućnost samostalne termoregulacije; embrion ima sposobnost gutanja amnionske tečnosti; početak razvoja imunog sistema i golmilanje masnih naslaga koji će imati ulogu u termoregulaciji.
6. mesec (25cm, 1kg, razvoj sluha)
Komplatan razvoj uha, čula sluha i sistema za ravnotežu
7. mesec (30cm, 1.5 kg, kalcifikacija kostiju)
Povećavaju se potrebe za kalcijumom, vitaminom D, gvožđem i folnom kiselinom. Početak proizvodnje eritrocita u kostnoj srži. Organi su potpuno formirani. Fetus ima 300 kostiju koje se kasnije se sažimaju pa adult ima 206 kostiju.
8. mesec (35cm, 2.5 kg). Kompletno formirani organi, nestaju lanugo dlacice, završavanje razvoja pluća,
U 9. mesecu fetus dobija na težini i okreće se glavom ka porođajnom kanalu.
Postavka "Odvijeno razviće" autora Zorane Kurbalija Novičić i Uroša Savkovića na V Festivalu nauke održanom prošlog vikenda u Beogradu je inspiracija za ovaj tekst. Festival nauke je posetilo 21000 ljudi, a organizovano 200 škola.
