Izvor: B92, 26.Jan.2018, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plastika - najveća pretnja za koralne grebene
Posle globalnog otopljavanja i porasta temperature mora, plastika je jedna od najvećih pretnji za budućnost koralnih grebena, ističu naučnici.
Više od 11 milijardi komada plastike pronađeno je u trećini koralnih grebena proučavanih na području azijsko-pacifičkog područja, piše Bi-Bi-Si.
Procenjuje se da će taj broj porasti na više od 15 milijardi do 2025. godine. Prema istraživanju, plastika dvadesetak puta povećava rizik od pojave bolesti na koralnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grebenima. Plastične kese, flaše i kese od pirinča našle su se među pronađenim predmetima.
"Mogu da kažem da je plastika jedna od najvećih pretnji u okeanima u ovom trenutku, posle klimatskih promena", ističe Jolea Lamb sa Univerziteta Kornel u Itaki.
"Tužno je koliko se plastike nalazi na koralnim grebenima. Ako budemo počeli da utičemo na te velike zagađivače plastikom, možemo da se nadamo da ćemo početi da smanjujemo količinu đubreta koja završava na tim grebenima".
Više od 275 miliona ljudi na svetu zavisi od koralnih grebena kao izvora hrane i kao turističkom prihodu. Oni za njih imaju i kulturni značaj i štite obalna područja.
Veruje se da plastika pospešuje bolesti koje napadaju morske beskičmenjake, koji omogućavaju bujanje koralnih grebena. Velika je verovatnoća da se grane korala zapetljaju u plastiku. To su važna staništa riba i za ribaolov, kažu naučnici.
"Često nailazimo na velike kese od pirinča ili plastične folije", navodi doktor Lamb, koji je i vodio istraživanje. Prema njegovim rečima, osam puta je veća verovatnoća da se oko tih korala sa mnogo grana obmota plastika.
U istraživanju objavljenom u časopisu "Sajns" (Science), međunarodni istraživači su proučili više od 150 grebena iz četiri zemlje na azijsko-pacifičkom području, u periodu od 2011. do 2014. Plastika je otkrivena u trećini proučenih grebena.
Grebeni blizu Indonezije imali su najviše plastike, dok su australijski grebeni pokazivali najmanju koncentraciju. Tajland i Mjanmar su bili u sredini.
Ranija istraživanja otkrila su da plastični otpad može da predstavlja stres za korale, pošto sprečava prodiranje svetlosti i kiseonika, pa tako patogeni organizmi mogu da se zadržavaju.
Na osnovu procena o plastičnom otpadu koji završava u okeanima, naučnici sugerišu da se broj komada plastičnog otpada koji završava na koralima u azijsko-pacifičkom regionu može povećati sa 11,1 milijarde na 15,7 milijardi komada do 2025. godine.
Svake godine, prema procenama, u okeanima završava od 4,8 do 12,7 miliona tona plastike.
.jpg)
