Izvor: B92, 05.Nov.2013, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ovo su najzagađenija mesta na svetu

Klimatske promene možda dobijaju dovoljno pažnje, ali najveći rizici po zdravlje ljudi ne dolaze od globalnog zagrevanja.

Najveći problem je industrijsko zagađenje koje se najčešće javlja u siromašnim gradovima gde fabrike i elektrane nemaju ograničenja po pitanju odvođenja otpada.

Novi izveštaj Instituta Bleksmit, nevladine britanske organizacije koja se bavi industrijskim zagađenjem, procenjuje da ono predstavlja zdravstveni rizik za više od 200 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi na svetu.

Život u ovim oblastima može biti kratak i težak, ali dobra vest je da je raščišćavanje ovakve vrste zagađenja jeftinije i lakše, nego borba sa klimatskim promenama.

Predstavljamo vam mesta koja su najviše zahvaćena takvim problemima.

Agbobogbloši, Gana

Mnogi ljudi ne znaju da smartfoni i laptopovi mogu imati tragove vrednih metala poput bakra i zlata, a kada se elektronski otpad prerađuje u veoma siromašnom okruženju, to može dovesti do vrlo opasnog zagađenja.

To je slučaj sa deponijom Agbobogblošiju u blizini Akre, prestonice Gane.

Kablovi se zagrevaju kako bi se došlo do bakarnog materijala iz njihovog središta. Ovakvi kablovi obično sadrže teške metale poput olova, koji mogu preko dima ući u zemljište. Uzorci uzeti iz okoline Agbobogblošija ukazuju na visoko prisustvo olova, 45 puta veće od dozvoljenog u SAD.

Reka Čitarum, Indonezija

Glavna arterija indonežanske prestonice Džakarte, grada od gotovo 10 miliona ljudi, je reka Čitarum koja je zagađena i industrijskim i otpadom iz domaćinstava.

Blacksmit institut otkrio je visoku koncentraciju toksičnih metala, 1.000 puta veću od EPA standarda i to aluminijuma, mangana i gvožđa.

Srećom, vlada ove zemlje počela je sa prečišćavanjem ove reke, zahvaljujući pozajmici od 500 miliona dolara od Azijske razvojne banke.

Černobilj, Ukrajina

Međunarodno priznat kao mesto najgore nuklearne katastrofe u istoriji, Černobilj je nenaseljen već 20 godina posle događaja koji je oslobodio 100 puta veću radioaktivnost od bombi koje su pale na Hirošimu i Nagasaki.

Mnogi veruju da je upravo nuklearna katastrofa dovela do više od 4.000 slučajeva raka tiroidne žlezde.

Iako šteta od Černobilja nije bila toliko opasna, koliko su analitičari nekada strahovali, nesreća je i dalje podsetnik o dugoročnim opasnostima loše vođenih nukleranih elektrana.

Dzeržinsk, Rusija

Glavno mesto hemijske indstrije u nekadašnjem Sovjetskom Savezu proizvodilo je čak i hemijsko oružje. Sve to ostavilo je ožiljke na ovom gradu.

Procenjuje se da je oko 300.000 tona hemijskog otpada neprikladno odloženo u i oko grada između 1930. i 1998.

Uzorci vode uzeti 2007. ukazali su na nivo dioksina i fenola hiljadu puta veće od preporučenih vrednosti. Te godine je Dzeržinsk dospeo u Ginisovu knjigu rekorda kao najzagađeniji grad.

Koncentracija toksičnih fenola dovela je do rasta broja slučajeva obolevanja od raka očiju, pluća i bubrega.

Istraživanje iz 2006. pokazalo je da je očekivano trajanje života stanovnika ovog grada bilo 47 godina za žene i 42 godine za muškarce. Dzeržinsk ima 245.000 stanovnika.

Hazaribag, Bangladeš

Do 95 odsto registrovanih farbara u Bangladešu nalazi se oko Hazaribaga, predgrađu prestonice Dake.

Većina koristi prevaziđene metode obrade, pa se iz farbara prospe 22.000 kubnih litara toksičnog otpada svakog dana, uključujući i kancerogeni toksin heksavalent hromijum u glavu reku Dake.

Radnici farbare rade u najzagađenijim kanalima, dok paljenjem ostataka kože dodatno zagađuju vazduh.

Stanovnici zbog toga boluju od bolesti kože i pluća, a česte su opekotine od kiseline, osipi, vrtoglavica i mučnina.

Kabve, Zambija

Koncentracija olova u krvi stanovnika Kabvea je 60 odsto viša od one koja se smatra fatalnom, jer se stanovnici već decenijama postepeno truju zbog nebezbednog iskopavanja olova u ovom regionu.

Rudarstvo, prerada i topljenje olova bili su uglavnom neregulisani tokom 20. veka što je dovelo do velike koncentracije olova u zemljištu oko Kabvea.

Iako je glavni rudnik zatvoren, “divlje” iskopavanje se i dalje dešava.

Ipak, neki napredak je napravljen zahvaljujući 26 miliona dolara vrednom programu lečenja između 2003. i 2011.

Kalimantan, Indonezija

Centralni i Južni Kalimantan veće godinama pate zbog iskopavanja zlata. Rudari koriste živu u procesu topljenja, što otpušta i do 1.000 tona toksičnih hemikalija u vazduh svake godine.

Što je još gore, neki rudari prave legure u svojim domovima.

Ovaj metal može dospeti u lokalne vodotoke, gde se može akumulirati u vodenom svetu.

Studija iz 2008. pokazala je da je koncentracija žive u Kahijan reci u centralnom Kalimantanu više od dva puta veća od preporučene u Indoneziji.

Proteklih godina, međutim, indonežanska vlada preduzima korake za smanjenje zagađenja.

Matanza Riačuelo, Argentina

Procenjuje se da 15.000 industrija aktivno otpušta otpadne vode u Matanza Riačuelo rečni basen koji teče kroz argentinsku prestonicu Buenos Aires.

Studija iz 2008. pokazala je da je zemljište na obalama reke zagađeno cinkom, olovom, bakrom, niklom i hromom iznad preporučenih vrednosti.

Više od 60 odsto od 20.000 ljudi koji žive u blizini obala, naseljavaju područje koje se prema svim standardima smatra neprikladnim za ljudsko stanište, što dovodi do visokog procenta crevnih i respiratornih bolesti i kancera.

Situacija se postepeno popravlja zahvaljujući projektu čišćenja vrednom milijardu evra koji finansira Svetska banka.

Delta Nigera, Nigerija

U ovoj oblasti nalazi se najveći deo nigerijske industrije nafte koja svakog dana iz zemljišta ekstrahuje oko dva miliona barela. Ipak, ovde su ugljovodonici učinili mesto prezagađenim.

Između 1976. i 2001. bilo je gotovo 7.000 slučajeva prosipanja nafte, od kojih neke oblasti nikad nisu oporavljene. A procenjuje se da se oko 240.000 barela prospe u deltu Nigera usled mehaničkih kvarova ili krađe.

Prosipanje zagađuje vodu, vazduh i zemljište kancerogenim materijama poput policikličnih aromatičnih ugljovodonika.

Smatra se da su upravo zagađenja odgovorna za slabe prinose zemljišta i rast broja neuhranjene dece za 24 odsto.

Zagađenje naftom izaziva neplodnost i kancer kod stanovništva.

Norilsk, Rusija

Industrijski grad na severu Rusije osnovan je 1935. i sadrži najveći kompleks legiranja teških metala.

Gotovo 500 tona oksida nikla i ugljenika uz dva miliona tona sumpor dioksida otpušta se u vazduh svake godine.

To je jedan od razloga zbog kog je očekivano trajanje života zaposlenih u fabrici 10 godina kraće od ruskog proseka.

Procenjuje se da je više od 130.000 stanovnika izloženo metalnom zagađenju svakog dana, što je dovelo do povećanog broja slučajeva razbolevanja od respiratornih bolesti i kancera.

Nastavak na B92...