Izvor: Blic, 25.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću da život i karijeru uludo potrošim
Neću da život i karijeru uludo potrošim
Svojevrsni mini festival koji je pre petnaestak dana održan u centru Gotovskog u Vroclavu, Poljska, pod nazivom 'Pozorište - teatar', zapravo je bio prezentacija beogradske alternativne scene - kaže Slobodan Beštić, jedan od glavnih protagonista ove vrste pozorišta kod nas. 'Sve je počelo kada je u junu prošle godine sa Jelenom Kovačević ovde bila gošća iz centra Grotovskog, koja je, na osnovu uvida u našu altrenativnu produkciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sastavila program našeg nastupa. To znači izvođenje desetak predstava, uglavnom iz produkcije Asocijacija nezavisnih teatara, kao i nastup predavača Borke Pavićević, Jovana Ćirilova, Ivane Vujić i Milana Mađareva. Uglavnom, predstavljena je naša alternativnu scena, od njenih početaka sedamdesetih, do danas.' Predstavli ste našu alternativnu scenu Poljacima, ona međutim nije dovoljno poznata ni domaćoj javnosti?
- To je više stvar te javnosti koja se često ponaša kao i da ne postojimo. Mi se koliko možemo trudimo, pozivamo i novinare i kritičare, nekada se odazovu, nekada ne, ali vrlo brzo se gasi interes za naše predstave, kako zbog toga što ljudi ne vole tu vrstu pozorišta, tako i zbog toga što su neke predstave urađene vrlo loše. Onda se, kao i u javnosti poznatijoj vrsti pozorišta, te predstave gase. Postoji li u Beogradu publika za tu vrstu pozorišta?
- Ne postoji, ali mi, to 'mi' se odnosi na Asocijaciju nezavisnih teatara, na 'Beton hala teatar', Centar za kulturnu dekontaminaciju, znači mi se trudimo da stvorimo svoju publiku. Uglavnom radimo sa mladima ne bi li se oformio jedan sloj publike koji barem ume da posmatra te predstave i da razlikuje dobre od loših. Pri tom ja neću da kažem kako je za praćenje te vrste pozorišta potrebno neko ogromno predznanje. Ali za one koji smatraju da je zadatak pozorišta da predstavlja neko literarno delo, njima je zaista teško da ih prate. Dramaturgija naših predstava ne podleže jedinstvu mesta vremena i radnje, već je primeran unutrašnji doživljaj i osećaj, neko slaganje drugačijih ravni i planova... Ja lično volim da spajam oba elementa, čvrstu racionalnu strukturu i ono što je kreativno i što se naziva slikama, a reč je o emocijama.
Vi ste jedan od retkih glumaca koji ravnopravno igra u obe vrste teatra, ali i na različitim scenama?
- Ako nije pretenciozno reći, smatram da je to moja mala pozorišna misija. Meni je blizak istraživački rad Grotovskog, bio sam u 'Odin tetru', upoznao sam se vrlo studiozno sa tim načinom rada koji uvažavam i na neki način pokušavam da primenim u ovoj drugoj, literarnoj vrsti teatra. Mišljenja sam da moderno pozorište mora da kombinuje razne stilove i izraze i da je publika u stanju da to prati, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog spotova. Pozorišna publika više nije ona publika od pre pedeset godina koja je volela da ide u pozorište da gleda predstave koje imaju uvod, razradu i zaključak. Malo se šalim sa tim, ali moj sin koji ide u treći razred osnovne škole upravo uči šta su uvod, razrada i zaključak. Ne mora i predstava da bude uvek zasnovana na tome, već je logično da uvaži i neka iskustva i dostignuća kao što je na primer Artoovo pozorište. Kako lično podnosite činjenicu da ste daleko manje poznati od svojih kolega koji igraju u predstavama koje su ponekad na granici kvaliteta?
- Imam ja svoje žute minute kada me uhvati napad i kada se pitam zašto sve to radim. Zašto lepo ne uđem u neke produkcije koje su sigurne, koje donose novac, slavu i tako dalje, ali ne mogu. Te predstave ne donose ono zadovoljstvo koje ja osećam kada radim predstave koje se tiču životno bitnih pitanja za mene i životno bitnih pitanja za publiku. Moguće je da su te predstave malo teže za praćenje, da barataju nekim težim estetskim parametrima i da ih manje publike gleda, ali ja ne mogu da radim protiv sebe i smatram da bi moj život i čitava karijera bili uludo potrošeni kada ne bih ispoštovao to što mi je Bog dao. A to je dar da spajam te dve vrste izraza i da kroz pozorište govorim o nekim stvarima o kojima možda ne mogu da govorim u kafani. Moja predstava 'Priča o mladiću i hiljadu anđela' je priča o duhovnom putu čoveka, i ja tu vrstu pozorišta doživaljavam kao svoj mali sakralni teatar. Ona je neka vrsta moje unutrašnje ispovesti i kada nemam toga u pozorištu, ja osećam da sam uludo protraćio vreme, da sam možda nekoga zabavio, ali da to nije ono najlepše i najviše što mogu da dam. Neke od primedaba upućenih, da kažemo, neliterarnom teatru idu u pravcu optužbi da je uglavnom prespavao teško vreme baveći se samo sobom?
- To nije tačno. 'Plavo pozorište', a naročito 'Dah teatar' uvek su negovali neku vrstu društvene angažovanosti u svojim predstvama, kao što je i moja predstava sa kojom sam bio u Poljskoj takođe angažovana i ne zatvara oči pred realnošću. Ona na primer počinje ovako: bila jednom jedna zemlja čiji car objavi rat koji je trajao dvadeset pet godina i svi mladi ljudi su morali da idu u vojsku. To je priča o mladiću koga su roditelji sakrili da ne bi išao u rat. To je i moja lična priča, i ja sam bežao od rata i zato sam hteo da je ispričam na jedna drugačiji, alegorijski način koji će iz svega toga izvući esenciju, a neće predstavljati direktnu političku asocijaciju, niti će prozivati bilo koga. Jer, reč je u mom ličnom doživljaju, doživljaju moje generacije koja je na neki način uništena ovim ratovima, i baš zato je potrebno govoriti o tome na drugom, višem nivou. Tek ste doputovali, a već idete na put u Sloveniju sa Narodnim pozorištem, o čemu je reč?
- Od prošlog aprila ja sam stalni član Narodnog pozorišta i već ulazim u repertoar igrajući u predstavama 'Balkanska plastika', 'Dijalog u paklu' i 'Drama na jednom staničnom peronu'. U Sloveniju idemo u sklopu gostovanja Narodnog pozorišta u Mariboru, koje je samo jedno od niza aktuelnih gostovanja naših pozorišta u Sloveniji i slovenačkih ovde. Nedavno je na primer, u 'Beton hala teatru' igrana slovenačka predstava 'Vatreno lice', pa smo mi njima uzvaratili sa našom verzijom iste predstave, na kraju postoje još i planovi o saradnji koji će biti realizovani u sledećoj sezoni. Željko Jovanović
.jpg)
