Izvor: B92, 08.Nov.2013, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naša naučnica objasnila raspored kratera na Mesecu (VIDEO)
Nasina misija GRAIL predstavila je novo lice Meseca i objašnjava zašto na Mesecu ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani.
Naučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, takozvani baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Science” objavio je rad vodjen Katarinom Miljković koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorim masivnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << udarima.
U naučnoj zajednici još uvek ne postoji koncenzus kako se zaista mere veličine ovih velikih basena. Mnogi baseni na prednjoj strani su prekriveni vulkanskom lavom, koja sakriva bitne morfološke karakteristike koje mogu da pomognu da se odredi njihova stvarna veličina. GRAIL misija mapirala je unutrašnju strukturu Meseca u detalje koji su daleko bolji od prethodnih misija. Pomoću novih podataka GRAIL misije, naučnici su uspeli da procene veličine ovih basena sa mnogo većom tačnošću.
Inverzijom GRAIL gravitacionih podataka izvedena je globalna mapa debljine Mesečeve kore. Upravo iz tih novih mapa, utvrdjeno je da ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca. Pošto nema dokaza da su udari padali nejednako na obe Mesečeve hemisfere, pitanje je onda zašto na prednjoj strani ima više velikih basena nego na zadnjoj?
Katarina Miljković je naučni istraživač u Parizu, na Institutu za geofiziku u odseku za planetarne i svemirske nauke, i član je naučnog tima misije GRAIL. Diplomirala je astrofiziku na fakultetu u Beogradu i doktorirala u Engleskoj. Bila je dugogodišnji saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je prvi put zavolela astronomiju i planetarne nauke.
Naučnici kažu da je već dugo poznato da je temperatura kore i gornjeg dela omotača na prednjoj strani Meseca viša nego na zadnjoj strani. Naime, na prednjoj strani Meseca se nalazi veća koncentracija radioaktivnih elemenata. Takodje, vulkanske erupcije su bile dominantnije u ovom predelu Meseca. Sve to ukazuje da je prednja strana Meseca bila dosta toplija nego zadnja strana, posebno u periodu kada su se svi ovi veliki baseni formirali, pre oko 4 biliona godina.
“Numeričke simulacije pomenutih udara u toplu prednju stranu Meseca formiraju basene koji mogu biti do dva puta veći nego baseni koji se formiraju na zadnjoj strani Meseca, za iste veličine udara,” kaže Katarina Miljković, glavni autor naučnog rada.
Ova nova dostignuća bitna su za razumevanje evolucije ranog Sunčevog sistema, pogotovo period Kasnog Velikog Bombardovanja koji je odgovoran za kratak ali veoma intenzivan period bombardovanja površina unutrašnjih planeta. Rezultat koji ukazuje da se na prednjoj strani baseni formiraju veći nego očekivano znači da je moguće da je period Kasnog Velikog Bombardovanja bio precenjen. Takođe, Merkur, Venera i Mars, pokazuju geološke znake da ova tela nemaju homogenu strukturu na globalnom nivou, pa je vrlo moguće da Mesec nije izuzetak, nego da otvara novo poglavlje u planetarnoj geologiji.
Rad naše naučnice je objavljen u najprestižnijem naučnom časopisu Science.
I američka svemirska agencija NASA je prenela ovu vest na linku.
