Izvor: B92, 18.Okt.2016, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Veneri su nekada postojali uslovi kao na Zemlji?
Na njenoj površini možete topiti olovo. Nebo je crno od toksičnih oblaka sumporne kiseline. Venera je zbog toga često nazivana Zemljinom “zlom bliznakinjom”, ali uslovi na ovoj planeti nisu uvek bili tako pakleni, pokazalo je istraživanje.
Studija koja će ove nedelje biti predstavljena na sastnaku Američkog astronomskog društva u Pasadeni zaključuje da je u vreme dok su na Zemlji bujale primitivne bakterije, Venera imala blagu klimu i okeane duboke 2.000 metara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Autor rada Majkl Vej sa NASA Godard instituta za svemirske studije u Njujorku kaže da je pre tri milijarde godina temperatura na Veneri bila slična uslovima na tropskom pojasu Zemlje. Ipak, oblaci i kiša bi u većini regija bili gotovo konstantni.
“Dakle, iako biste tamo mogli da gledate lepe zalaske sunca, tokom većine dana nebo bi bilo zamračeno”, kaže on.
Ako su njegovi proračuni tačni, okeani na Veneri su postojali do pre 715 miliona godina, što je dovoljno dug period klimatske stabilnosti za postojanje barem mikroba.
“Okeani drevne Venere imali su stabilnu temperaturu, a ako život počinje u njima, kao što je to slučaj na Zemlji, to bi bila dobra početna tačka i tamo”, kaže Vej.
I drugi planetolozi se slažu da su Zemlja i Venera u davnoj prošlosti bile veoma slične.
Profesor Takehiko Sato koji radi na Akatsuki misiji, orbiteru koja ispituje klimu Venere, smatra da je Venera verovatno imala okeane, a verovatno i druge uslove slične Zemljinim.
Međutim, danas je sa 462 stepena Celzijusa Venera najtoplija planeta Sunčevog sistema, zbog blizine Sunca i njene neprobojne atmosfere sačinjene od ugljen dioksida, 90 puta gušće od Zemljine. U nekom trenutku istorije, to je dovelo do efekta staklene bašte.
Lenderi koje su SAD i Rusija slali na Veneru “preživeli” su svega nekoliko sati na površini ove strašne planete.
Preciznija merenja hemijskog sastava površine Venere i njene atmosfere mogla bi da utvrde koliko vode je bilo na planeti u davnoj prošlosti i kada je tačno počela da nestaje.
Neke od odgovora ćemo verovatno dobiti zahvaljujući japanskoj “Akatsuki” misiji, koja s preciznošću bez presedana, prati vremenske uslove na Veneri. Ovaj orbiter je trebalo da uđe u orbitu Venere 2010. ali je eksplodirao glavni motor i pet godina je besciljno lutao oko sunca, poput minijaturne veštačke planete.
Tek prošle godine naučnici su dobili priliku da preusmere sondu u orbitu Venere i ta misija bi trebalo da pruži neke od najvažnijih pitanja o našoj “bliznakinji”.
Trebao bi da saznamo zašto se atmosfera Venere okreće 60 puta brže od same planete, zašto na njenom nebu besne oluje, da li je bilo vulkanske aktivnosti...
Da bismo pronašli tragove drevnih mikroba, ako ih je bilo, bilo bi potrebno da se napravi lender, ali drugačiji od svih koje je planeta Zemlja ikada poslala u svemir.
“Potrebna je sasvim nova tehnologija i naravno mnogo novca da bi se napravio lender koji može da preživi uslove na današnjoj Veneri”, kaže Vej.
“Međutim, takva investicija bi bila od velikog značaja”.
Detalji njegove studije objavljeni su u stručnom časopisu Geophysical Research Letters.
