Izvor: B92, 26.Jan.2011, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meksiko - Ljuto, ljuće, čili
Ljubitelji ljute hrane ovu državu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije, mada mu doslovno za vrat duvaju i drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih afričkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom.
Izvor: Caffe Vojvodina
Tortilje, buritosi, načosi, čili papričice i nezaobilazna tekila, pojmovi su poreklom iz meksičkog kulinarstva koji svakom belosvetskom gurmanu koji iole drži do sebe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i te kako mnogo znače. Stara država u samom centru sveameričkog kontinenta nudi i više od toga, jer se kroz vekovne naslage istorije izborila za status jednog od vodećih civilizacijskih centara novije epohe, ali se i sasvim zasluženo danas pominje kao veoma prepoznatljiva i tražena gastronomska destinacija u globalnim okvirima.
Većina proizvoda današnje meksičke kuhinje bazira se na spoju starosedelačke tradicije sa kulinarskim trendovima koje su iz Evrope doneli španski osvajači u 15. veku. Pre dolaska konkistadora, stari narodi Asteci i Maje su uživali u svežoj ribi, tropskom voću, kukuruzu, čokoladi, čiliju i umacima od paradajza. Kolumbovim "otkrićem" Amerike 1492. godine, Meksiko i druge prekookeanske zemlje su ostatku sveta otvorile nove kulinarske horizonte, predstavljajući im i druge plodove i začine, za koje ovi do tada nisu ni slutili da postoje, poput vanile ili avokada.
U suprotnom pravcu, na novi kontinent su stigle i za tamošnji živalj nove namirnice, razne vrste domaćih životinja, te mediteranski i orijentalni začini i načini pripreme jela. Zahvaljujući pogodnoj klimi, koja varira od kontinentalne do suptropske, kao i izlasku države na dva okeana, Atlantski i Tihi, Meksiko je danas bogat biljnim i životinjskim svetom, te ribom i plodovima mora, pa su samim tim jela prosto neodoljiva i tražena, a ova nacionalna kuhinja prepoznatljiva, cenjena i veoma uticajna u ostatku Zemljine lopte.
Na ulicama drevnog Meksika odvajkada su se prodavale papaje, ananas, masline, avokado, kikiriki, pasulj, papričice, tabasco, vanila, med, riba i divljač. Hrana se, pogotovo meso, i danas tradicionalno priprema na vatri, najčešće na roštilju ili pod sačem, a Meksikanci, veoma nalik nama, Evropljanima, dan započinju obilnim doručkom, nastavljaju kasnim ručkom i završavaju večerom. Ključne namirnice su im kukuruz, pasulj, paradajz i paprika, a samo u Meksiku danas danas postoji oko 100 vrsta čili papričica, među kojima su najpopularnije vatrene i aromatične jalapenjo, habanero, guahiljo, poblano, serano, ančo, kaskabel, čipotle i druge.
Ljubitelji ljute hrane, koji ni jedno jelo ne mogu da zamisle bez papričice, ovu državu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije i ljutine, mada mu doslovno za vrat duvaju i neki drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih afričkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom, gde paprika, ljuta ili slatka, ima dugu tradiciju uzgoja i upotrebe u ishrani. Sve to i nije neko čudo, s obzirom da su paprike izuzetno zdrave i prepune vitaminina C i E, uz to i povećavaju apetit i daju potpun ukus jelu, ali treba napomenuti da sa ljutom ipak treba biti oprezan, jer preterivanje gotovo uvek donosi negativne posledice. Popularna je i vrsta paradajza tomatiljos sa ukusom limuna, jabuke i aromatičnih biljaka, idealna za spremanje soseva i kao dodatak svakom drugom jelu.
Meksička kuhinja je poznata po intenzivnim i raznolikim ukusima, šarenim dekoracijama i bogatstvu začina, a "tajni" sastojak većine kuvara je flor de calabaza, biljni dodatak gotovo svim kuvanim jelima, od supa do umaka. Tu je, međutim i heutlakoča, mala, tamna, vrlo kremasta i ukusna pečurka, kao i vekovima star mole poblano - taman i gust umak spravljen od suvog čilija, orašastih plodova, semenki susama i bundeve, kakaa i drugih začina i namirnica.
Taj čokoladno-ljuti sos se, kao jelo od nacionalnog ponosa, uglavnom ne zaobilazi kao preliv za razne vrste pečenog mesa. Od specijaliteta su tu još i čimičanga, vrsta burita pržena u dubokom ulju, zatim salsa kao smeša paradajza, luka i čilija, tostadas - kukuruzni tortilja čips, avokadov umak gvakamole, gusta vruća kaša od kukuruza atole, čorizo ili začinjena svinjska kobasica sa belim lukom i crvenim čilijem, fahita odrezak ili piletina sa roštilja u tortilji i empanada - punjeno voćno testo. Barem po nazivu svima dobro poznate tortilje su u stvari palačinke od kukuruznog ili pšeničnog brašna, dok je burito vrsta bele tortilje punjene mesom, pasuljem i sirom.
U zavisnosti u kom se delu Meksika nalazite, nadasve ljubazni domaćini će vas ponuditi i različitim vrstama pića. Tu su razni likeri od kafe, kukuruza ili plodova palme, te punčevi od voća, ali i neizbežni maskal i tekila, koja se priprema od biljke agave. Žestok alkohol se u Meksiku najbolje gasi nekom od nadaleko čuvenih vrsta blagog svetlog piva, a budući da je prijatna klima pogodna za razvoj vinogradarstva, žedni ovde neće ostati ni ljubitelji dobrog crnog vina. Za ljubitelje koktela, međutim, nezaobilazne su i dobro poznate - margarite.
Najpoznatije meksičko piće je ipak - atol. Taj topli napitak se, slično našoj bozi, priprema na bazi mlevenog kukuruza sa mlekom ili vodom, a zaslađuje belim ili žutim šećerom, dok se ukus poboljšava dodavanjem cimeta, voća, badema ili čokolade. Služi se za užinu ili večeru, a obavezno i sa tradicionalnim kraljevskim kolačem roska de rejes.
Tortilja
Za dobru tortilju, prilagođenu namirnicama koje mogu da se pronađu u našim prodavnicama potrebno je: 500 grama glatkog brašna, 14 kašika oštrog brašna i sedam kašika kukuruznog brašna, te 75 grama maslaca, 350 mililitara vode i pola kašike soli. Vodu sipati u veliku posudu, dodati maslac i posoliti, a u drugi velik sud staviti kukuruzno i oštro brašno, pa ih izmešati kako bi se dobila homogena smesa u koju se dodaje vodu, da bi se sve dobro zamesilo.
Postepenim dodavanjem glatkog brašna dobiće se kvalitetno gumasto testo koje treba da odstoji petnaestak minuta. Svaka tortilja se zatim valja od grudvice veličine jajeta i treba da bude vrlo tanka. Kako se ne bi lepila za podlogu, ispod se posipa glatko brašno. Peče se na jakoj vatri dok se sa sirove strane ne pojave mehurići, kada treba da se okrene, i na drugoj strani peče malo kraće. Može da se posluži sa piletinom, povrćem, sirom, pavlakom i raznim drugim dodacima prema afinitetima i mašti samog kuvara.
Margarita
Margarita je jedan od nekolicine najpoznatijih koktela, nezaobilazan je u ponudi svakog čestitog bara na svetu, a posebno je omiljen za druženje i razgovore u ženskom društvu. Oštar je i ukusan, a priprema se na bazi tekile.
Za jednu margaritu je, pored 44 mililitara olmeke, ili neke druge poznate marke tekile, potrebno i 15 mililitara tripl seka, specijalnog dodatka pićima od kore pomorandže, te po malo limetinog đusa i soli. Pre mešanja sastojaka potrebno je pripremiti čašu tako što se njen rub umoči u limetu, a zatim i u so. Pomešani sastojci se zatim sipaju u čašu sa ledom koji je obavezan. Živeli!
.jpg)
