Meksiko - Ljuto, ljuće, čili

Meksiko - Ljuto, ljuce, cili Tortilje, buritosi, nacosi, cili papricice i nezaobilazna tekila, pojmovi su poreklom iz meksickog kulinarstva koji svakom belosvetskom gurmanu koji iole drzi do sebe i te kako mnogo znace. Stara drzava u samom centru sveamerickog kontinenta nudi i vise od toga, jer se kroz vekovne naslage istorije izborila za status jednog od vodecih civilizacijskih centara novije epohe, ali se i sasvim zasluzeno danas pominje kao veoma prepoznatljiva i trazena gastronomska destinacija u globalnim okvirima. Vecina proizvoda danasnje meksicke kuhinje bazira se na spoju starosedelacke tradicije sa kulinarskim trendovima koje su iz Evrope doneli spanski osvajaci u 15. veku. Pre dolaska konkistadora, stari narodi Asteci i Maje su uzivali u svezoj ribi, tropskom vocu, kukuruzu, cokoladi, ciliju i umacima od paradajza. Kolumbovim "otkricem" Amerike 1492. godine, Meksiko i druge prekookeanske zemlje su ostatku sveta otvorile nove kulinarske horizonte, predstavljajuci im i druge plodove i zacine, za koje ovi do tada nisu ni slutili da postoje, poput vanile ili avokada. U suprotnom pravcu, na novi kontinent su stigle i za tamosnji zivalj nove namirnice, razne vrste domacih zivotinja, te mediteranski i orijentalni zacini i nacini pripreme jela. Zahvaljujuci pogodnoj klimi, koja varira od kontinentalne do suptropske, kao i izlasku drzave na dva okeana, Atlantski i Tihi, Meksiko je danas bogat biljnim i zivotinjskim svetom, te ribom i plodovima mora, pa su samim tim jela prosto neodoljiva i trazena, a ova nacionalna kuhinja prepoznatljiva, cenjena i veoma uticajna u ostatku Zemljine lopte. Na ulicama drevnog Meksika odvajkada su se prodavale papaje, ananas, masline, avokado, kikiriki, pasulj, papricice, tabasco, vanila, med, riba i divljac. Hrana se, pogotovo meso, i danas tradicionalno priprema na vatri, najcesce na rostilju ili pod sacem, a Meksikanci, veoma nalik nama, Evropljanima, dan zapocinju obilnim doruckom, nastavljaju kasnim ruckom i zavrsavaju vecerom. Kljucne namirnice su im kukuruz, pasulj, paradajz i paprika, a samo u Meksiku danas danas postoji oko 100 vrsta cili papricica, medju kojima su najpopularnije vatrene i aromaticne jalapenjo, habanero, guahiljo, poblano, serano, anco, kaskabel, cipotle i druge. Ljubitelji ljute hrane, koji ni jedno jelo ne mogu da zamisle bez papricice, ovu drzavu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije i ljutine, mada mu doslovno za vrat duvaju i neki drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih africkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom, gde paprika, ljuta ili slatka, ima dugu tradiciju uzgoja i upotrebe u ishrani. Sve to i nije neko cudo, s obzirom da su paprike izuzetno zdrave i prepune vitaminina C i E, uz to i povecavaju apetit i daju potpun ukus jelu, ali treba napomenuti da sa ljutom ipak treba biti oprezan, jer preterivanje gotovo uvek donosi negativne posledice. Popularna je i vrsta paradajza tomatiljos sa ukusom limuna, jabuke i aromaticnih biljaka, idealna za spremanje soseva i kao dodatak svakom drugom jelu. Meksicka kuhinja je poznata po intenzivnim i raznolikim ukusima, sarenim dekoracijama i bogatstvu zacina, a "tajni" sastojak vecine kuvara je flor de calabaza, biljni dodatak gotovo svim kuvanim jelima, od supa do umaka. Tu je, medjutim i heutlakoca, mala, tamna, vrlo kremasta i ukusna pecurka, kao i vekovima star mole poblano - taman i gust umak spravljen od suvog cilija, orasastih plodova, semenki susama i bundeve, kakaa i drugih zacina i namirnica. Taj cokoladno-ljuti sos se, kao jelo od nacionalnog ponosa, uglavnom ne zaobilazi kao preliv za razne vrste pecenog mesa. Od specijaliteta su tu jos i cimicanga, vrsta burita przena u dubokom ulju, zatim salsa kao smesa paradajza, luka i cilija, tostadas - kukuruzni tortilja cips, avokadov umak gvakamole, gusta vruca kasa od kukuruza atole, corizo ili zacinjena svinjska kobasica sa belim lukom i crvenim cilijem, fahita odrezak ili piletina sa rostilja u tortilji i empanada - punjeno vocno testo. Barem po nazivu svima dobro poznate tortilje su u stvari palacinke od kukuruznog ili psenicnog brasna, dok je burito vrsta bele tortilje punjene mesom, pasuljem i sirom. U zavisnosti u kom se delu Meksika nalazite, nadasve ljubazni domacini ce vas ponuditi i razlicitim vrstama pica. Tu su razni likeri od kafe, kukuruza ili plodova palme, te puncevi od voca, ali i neizbezni maskal i tekila, koja se priprema od biljke agave. Zestok alkohol se u Meksiku najbolje gasi nekom od nadaleko cuvenih vrsta blagog svetlog piva, a buduci da je prijatna klima pogodna za razvoj vinogradarstva, zedni ovde nece ostati ni ljubitelji dobrog crnog vina. Za ljubitelje koktela, medjutim, nezaobilazne su i dobro poznate - margarite. Najpoznatije meksicko pice je ipak - atol. Taj topli napitak se, slicno nasoj bozi, priprema na bazi mlevenog kukuruza sa mlekom ili vodom, a zasladjuje belim ili zutim secerom, dok se ukus poboljsava dodavanjem cimeta, voca, badema ili cokolade. Sluzi se za uzinu ili veceru, a obavezno i sa tradicionalnim kraljevskim kolacem roska de rejes. Tortilja Za dobru tortilju, prilagodjenu namirnicama koje mogu da se pronadju u nasim prodavnicama potrebno je: 500 grama glatkog brasna, 14 kasika ostrog brasna i sedam kasika kukuruznog brasna, te 75 grama maslaca, 350 mililitara vode i pola kasike soli. Vodu sipati u veliku posudu, dodati maslac i posoliti, a u drugi velik sud staviti kukuruzno i ostro brasno, pa ih izmesati kako bi se dobila homogena smesa u koju se dodaje vodu, da bi se sve dobro zamesilo. Postepenim dodavanjem glatkog brasna dobice se kvalitetno gumasto testo koje treba da odstoji petnaestak minuta. Svaka tortilja se zatim valja od grudvice velicine jajeta i treba da bude vrlo tanka. Kako se ne bi lepila za podlogu, ispod se posipa glatko brasno. Pece se na jakoj vatri dok se sa sirove strane ne pojave mehurici, kada treba da se okrene, i na drugoj strani pece malo krace. Moze da se posluzi sa piletinom, povrcem, sirom, pavlakom i raznim drugim dodacima prema afinitetima i masti samog kuvara. Margarita Margarita je jedan od nekolicine najpoznatijih koktela, nezaobilazan je u ponudi svakog cestitog bara na svetu, a posebno je omiljen za druzenje i razgovore u zenskom drustvu. Ostar je i ukusan, a priprema se na bazi tekile. Za jednu margaritu je, pored 44 mililitara olmeke, ili neke druge poznate marke tekile, potrebno i 15 mililitara tripl seka, specijalnog dodatka picima od kore pomorandze, te po malo limetinog djusa i soli. Pre mesanja sastojaka potrebno je pripremiti casu tako sto se njen rub umoci u limetu, a zatim i u so. Pomesani sastojci se zatim sipaju u casu sa ledom koji je obavezan. Ziveli! Ljubitelji ljute hrane ovu drzavu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije, mada mu doslovno za vrat duvaju i drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih africkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom. Izvor: Caffe Vojvodina Ljubitelji ljute hrane ovu drzavu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije, mada mu doslovno za vrat duvaju i drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih africkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom.

Tortilje, buritosi, načosi, čili papričice i nezaobilazna tekila, pojmovi su poreklom iz meksičkog kulinarstva koji svakom belosvetskom gurmanu koji iole drži do sebe i te kako mnogo znače. Stara država u samom centru sveameričkog kontinenta nudi i više od toga, jer se kroz vekovne naslage istorije izborila za status jednog od vodećih civilizacijskih centara novije epohe, ali se i sasvim zasluženo danas pominje kao veoma prepoznatljiva i tražena gastronomska destinacija u globalnim okvirima.

Većina proizvoda današnje meksičke kuhinje bazira se na spoju starosedelačke tradicije sa kulinarskim trendovima koje su iz Evrope doneli španski osvajači u 15. veku. Pre dolaska konkistadora, stari narodi Asteci i Maje su uživali u svežoj ribi, tropskom voću, kukuruzu, čokoladi, čiliju i umacima od paradajza. Kolumbovim "otkrićem" Amerike 1492. godine, Meksiko i druge prekookeanske zemlje su ostatku sveta otvorile nove kulinarske horizonte, predstavljajući im i druge plodove i začine, za koje ovi do tada nisu ni slutili da postoje, poput vanile ili avokada.

U suprotnom pravcu, na novi kontinent su stigle i za tamošnji živalj nove namirnice, razne vrste domaćih životinja, te mediteranski i orijentalni začini i načini pripreme jela. Zahvaljujući pogodnoj klimi, koja varira od kontinentalne do suptropske, kao i izlasku države na dva okeana, Atlantski i Tihi, Meksiko je danas bogat biljnim i životinjskim svetom, te ribom i plodovima mora, pa su samim tim jela prosto neodoljiva i tražena, a ova nacionalna kuhinja prepoznatljiva, cenjena i veoma uticajna u ostatku Zemljine lopte.

Na ulicama drevnog Meksika odvajkada su se prodavale papaje, ananas, masline, avokado, kikiriki, pasulj, papričice, tabasco, vanila, med, riba i divljač. Hrana se, pogotovo meso, i danas tradicionalno priprema na vatri, najčešće na roštilju ili pod sačem, a Meksikanci, veoma nalik nama, Evropljanima, dan započinju obilnim doručkom, nastavljaju kasnim ručkom i završavaju večerom. Ključne namirnice su im kukuruz, pasulj, paradajz i paprika, a samo u Meksiku danas danas postoji oko 100 vrsta čili papričica, među kojima su najpopularnije vatrene i aromatične jalapenjo, habanero, guahiljo, poblano, serano, ančo, kaskabel, čipotle i druge.

Ljubitelji ljute hrane, koji ni jedno jelo ne mogu da zamisle bez papričice, ovu državu i njenu kuhinju vide kao istinsku Meku, te tako Meksiko danas slovi za svetsku postojbinu pikanterije i ljutine, mada mu doslovno za vrat duvaju i neki drugi meridijani, poput Kine i Indije, nekih afričkih zemalja i, naravno - Srbije sa Vojvodinom, gde paprika, ljuta ili slatka, ima dugu tradiciju uzgoja i upotrebe u ishrani. Sve to i nije neko čudo, s obzirom da su paprike izuzetno zdrave i prepune vitaminina C i E, uz to i povećavaju apetit i daju potpun ukus jelu, ali treba napomenuti da sa ljutom ipak treba biti oprezan, jer preterivanje gotovo uvek donosi negativne posledice. Popularna je i vrsta paradajza tomatiljos sa ukusom limuna, jabuke i aromatičnih biljaka, idealna za spremanje soseva i kao dodatak svakom drugom jelu.

Meksička kuhinja je poznata po intenzivnim i raznolikim ukusima, šarenim dekoracijama i bogatstvu začina, a "tajni" sastojak većine kuvara je flor de calabaza, biljni dodatak gotovo svim kuvanim jelima, od supa do umaka. Tu je, međutim i heutlakoča, mala, tamna, vrlo kremasta i ukusna pečurka, kao i vekovima star mole poblano - taman i gust umak spravljen od suvog čilija, orašastih plodova, semenki susama i bundeve, kakaa i drugih začina i namirnica.

Taj čokoladno-ljuti sos se, kao jelo od nacionalnog ponosa, uglavnom ne zaobilazi kao preliv za razne vrste pečenog mesa. Od specijaliteta su tu još i čimičanga, vrsta burita pržena u dubokom ulju, zatim salsa kao smeša paradajza, luka i čilija, tostadas - kukuruzni tortilja čips, avokadov umak gvakamole, gusta vruća kaša od kukuruza atole, čorizo ili začinjena svinjska kobasica sa belim lukom i crvenim čilijem, fahita odrezak ili piletina sa roštilja u tortilji i empanada - punjeno voćno testo. Barem po nazivu svima dobro poznate tortilje su u stvari palačinke od kukuruznog ili pšeničnog brašna, dok je burito vrsta bele tortilje punjene mesom, pasuljem i sirom.

U zavisnosti u kom se delu Meksika nalazite, nadasve ljubazni domaćini će vas ponuditi i različitim vrstama pića. Tu su razni likeri od kafe, kukuruza ili plodova palme, te punčevi od voća, ali i neizbežni maskal i tekila, koja se priprema od biljke agave. Žestok alkohol se u Meksiku najbolje gasi nekom od nadaleko čuvenih vrsta blagog svetlog piva, a budući da je prijatna klima pogodna za razvoj vinogradarstva, žedni ovde neće ostati ni ljubitelji dobrog crnog vina. Za ljubitelje koktela, međutim, nezaobilazne su i dobro poznate - margarite.

Najpoznatije meksičko piće je ipak - atol. Taj topli napitak se, slično našoj bozi, priprema na bazi mlevenog kukuruza sa mlekom ili vodom, a zaslađuje belim ili žutim šećerom, dok se ukus poboljšava dodavanjem cimeta, voća, badema ili čokolade. Služi se za užinu ili večeru, a obavezno i sa tradicionalnim kraljevskim kolačem roska de rejes.

Tortilja

Za dobru tortilju, prilagođenu namirnicama koje mogu da se pronađu u našim prodavnicama potrebno je: 500 grama glatkog brašna, 14 kašika oštrog brašna i sedam kašika kukuruznog brašna, te 75 grama maslaca, 350 mililitara vode i pola kašike soli. Vodu sipati u veliku posudu, dodati maslac i posoliti, a u drugi velik sud staviti kukuruzno i oštro brašno, pa ih izmešati kako bi se dobila homogena smesa u koju se dodaje vodu, da bi se sve dobro zamesilo.

Postepenim dodavanjem glatkog brašna dobiće se kvalitetno gumasto testo koje treba da odstoji petnaestak minuta. Svaka tortilja se zatim valja od grudvice veličine jajeta i treba da bude vrlo tanka. Kako se ne bi lepila za podlogu, ispod se posipa glatko brašno. Peče se na jakoj vatri dok se sa sirove strane ne pojave mehurići, kada treba da se okrene, i na drugoj strani peče malo kraće. Može da se posluži sa piletinom, povrćem, sirom, pavlakom i raznim drugim dodacima prema afinitetima i mašti samog kuvara.

Margarita

Margarita je jedan od nekolicine najpoznatijih koktela, nezaobilazan je u ponudi svakog čestitog bara na svetu, a posebno je omiljen za druženje i razgovore u ženskom društvu. Oštar je i ukusan, a priprema se na bazi tekile.

Za jednu margaritu je, pored 44 mililitara olmeke, ili neke druge poznate marke tekile, potrebno i 15 mililitara tripl seka, specijalnog dodatka pićima od kore pomorandže, te po malo limetinog đusa i soli. Pre mešanja sastojaka potrebno je pripremiti čašu tako što se njen rub umoči u limetu, a zatim i u so. Pomešani sastojci se zatim sipaju u čašu sa ledom koji je obavezan. Živeli!