Izvor: B92, 09.Apr.2018, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mamihlapinatapai - misteriozna reč sa samog kraja sveta
Pre 16 godina, Kristina Kalderon, jedna od svega 1.600 potomaka naroda Jagan iz argentinske pokrajine Ognjena zemlja, koji i dalje žive na teritoriji predaka, započela je tradiciju paljenja vatre na Ssirokoj plaži (Playa Larga) u gradu Ušuaja.
Drevni narod ostavio je i drevni jezik, čija se jedna reč i danas može pronaći na internetu.
A na plaži, na kojoj su se okupljali Jagani i u drevna vremena, svake godine pale se vatre kako bi se obeležio dolazak kitova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u tamošnje vode ili najavljuje riblji "banket" na koji su svi pozvani.
Bi-Bi-Si u reportaži iz Ognjene zemlje, hladnom i zabačenom, najjužnijem kraju Južne Amerike, koji je ime dobio upravo po ovim plemenskim vatrama, navodi da je puštanje dimnih signala bio način da se svi pripadnici plemena pozovu i da je bilo uobičajeno da dele hranu i zajedno obeduju na obali.
"Važnost vatre je prevazilazila nešto što samo pruža toplotu u ovako neprijateljskom okruženju. Ona je poslužila kao inspiracija za mnoge stvari", kaže Viktor Vargas Filgueira, jaganski vodič u Muzeju kraja sveta (Museo del Fin del Mundo) u Ušuaji.
Jedna od tih stvari može se zapaziti u reči koja je pridobila zanesenjake i inspirisala mnoge letove u imaginarno. Reč "mamihlapinatapai" potiče iz jaganskog jezika koji je sada skoro izumro.
Prema vodiču Vargasu, ova reč označava "trenutak meditacije oko vatre (pusakí na jaganskom) kada dedovi prenosi mladima svoje priče. To je onaj tren kada svi zaćute", kaže Vargas.
Ali, tokom 19. veka ova reč imala je drugo značenje, koje i ljudi u drugim delovima sveta dobro poznaju.
Britanski misionar i lingvista Tomas Bridžis je 60-ih godina tog veka osnovao misiju u Ušuaji i proveo narednih 20 godina među Jaganima, prikupivši oko 32.000 njihovih reči i intonacija u jagansko-engleski rečnik.
Prema eseju koji je napisao Bridžis, "mamihlapinatapai", za razliku od Vargasove interpretacije, znači "gledati se međusobno, nadajući se da će ta druga osoba ponuditi da se uradi nešto što oboje žele, ali nisu voljni da učine".
Sama reč se nikada nije pojavila u Bridzisovom rečniku, možda zato što je retko korišćena, a možda zato što ju je planirao za treće izdanje rečnika na kojem je radio pre nego što je preminuo 1898. godine.
Do današnjih dana je fasciniranost rečju, koju je u eseju popularisao Bridžis, rasla i pojavile su se mnogobrojne interpretacije, kao i ona da označava pogled potencijalnih ljubavnika.
Na internetu je "mamihlapinatapai" definisana kao "pogled dve osobe, od kojih oboje žele da ona druga započne nešto čemu oboje žude, ali nijedno ne želi da prvo krene".
Romantično značenje reči prihvaćeno je u filmovima, muzici, umetnosti, književnosti i poeziji, a "Ginisova knjiga rekorda" proglasila ju je 1994. najkonciznijom na svetu.
Ali, šta je su Jagani zaista mislili kada bi rekli "mamihlapinatapai", verovatno će ostati misterija.
Kristina Kalderon sada ima 89 godina, španski je naučila tek kao devetogodišnjakinja i jedina je osoba koja danas tečno govori jaganskim jezikom.
Kada su je upitali za ovu reč, nije je prepoznala pošto tokom života nije imala mnogo prilike da sa nekim priča na jaganskom.
Jagani ipak veruju da će njihov jezik, koji se smatrao umirućim, uspeti da "preživi".
.jpg)
