Izvor: Politika, 11.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krevet za (ne)prijatelja
Sporovi nastaju i u slučajevima kada jedan od partnera želi da spava nag ili da pusti u krevet decu i kućne ljubimce
Krevet, mesto gde provodimo u proseku trećinu života, često je bio predmet ozbiljnih i manje ozbiljnih istraživanja, a do medija se najbrže probijaju ona koja se odnose na seksualne aktivnosti. Međutim, sama odluka da li ćemo i sa kim deliti postelju predstavlja nešto krajnje lično i u velikoj meri utiče na naš život i zadovoljstvo. Ruski naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su davno zaključili da spavanje u grupi, kako su to činili ljudi u prošlosti, a neka afrička plemena praktikuju i danas, blagotvorno utiče na psihičku stabilnost pojedinca, da čak leči razne poremećaje, od depresije do lakših oblika šizofrenije.
Savremeni način života dao je čoveku komfor odvojenih postelja, oduzimajući mu sve prednosti spavanja u grupi, za koje se takođe verovalo da štiti od zlih duhova, zbog glasnih zvukova koje pojedinci proizvode – od dečjeg plača do hrkanja odraslih.
Čarolija sitnih sati
Rezultati dva najnovija istraživanja, iako međusobno protivrečni, otkrivaju manje poznate aspekte deljenja postelje i šta sve ono može da predstavlja za pojedinca. Studija američkog naučnika Pola Rozenblata pokazala je da većina njegovih sunarodnika (61 odsto) deli krevet sa nekim, iako bolje spavaju sami, a kao glavne razloge navode intimnost i komfor. Mali broj je naveo seks kao razlog, a većina je priznala da je krevet mesto gde razgovaraju, pošto ostave iza sebe različite poslove i interesovanja koji su ih razdvajali tokom dana. Čarolija sitnih noćnih sati omogućava im da se otvore i povežu, rekli su. Bilo je slučajeva kada se ispostavilo da su problemi sa zajedničkim spavanjem ili prelazak u odvojene krevete prethodili razvodu. Potvrđena je pretpostavka da je zajedničko spavanje preduslov očuvanja zdravog partnerskog odnosa.
Profesor Gerhard Kleš, sa bečkog univerziteta, došao je do potpuno suprotnog zaključka, a njegove stavove su podržale kolege sa nekih britanskih univerziteta. Analizirajući 20 parova bez dece tokom 20 dana, austrijski profesor je došao do zaključka da muškarci koji dele krevet s nekim gube na kvalitetu sna, što ima za posledicu smanjenje njihovih mentalnih sposobnosti narednog dana. To nije važilo za žene, koje su genetski "programirane" da bolje podnose manjak sna koji prati životne faze (odgoj dece, menopauza, ponekad i mesečni ciklusi). Međutim, i dame su priznale da bolje spavaju same i da se tada bolje sećaju šta su sanjale.
Rituali prilagođavanja
Oba naučnika slažu se u jednom: navikavanju na zajedničku postelju predstoji dug i problematičan proces prilagođavanja, od usaglašavanja temperature, preko mesta gde postaviti krevet i kako ga namestiti, do toga da li će se gledati televizija. Sporovi nastaju i u slučajevima kada jedan od partnera želi da spava nag ili oko toga da li navijati sat i da li puštati u krevet decu i kućne ljubimce.
Kada taj period prođe, nastaju večernji rituali u kojima svaki partner ima svoju stranu kreveta, svoje zadatke i obrasce ponašanja, a najčešće i samo njima znane znake da li žele nežnost, "čašicu" razgovora ili prosto žele da se okrenu na drugu stranu i da ih onaj drugi ostavi na miru.
Hrkanje i nesanica na najgori način utiču na dinamiku spavanja jednog para, a sa godinama stižu i problemi poput valunga u menopauzi, čestog ustajanja zbog bolesne prostate i razne druge bolesti oba pola koje onemogućavaju intimno ispreplitanje tela, a ponekad i deljenje postelje uopšte.
U celoj priči nije zanemarljiva činjenica do koje je došao doktor Rozenblat – da zajednička postelja često čuva i život. Američki naučnik je tokom istraživanja upoznao muškarca koji je preživeo srčani udar samo zahvaljujući ženi koja je spavala privijena uz njega. Slične priče je čuo i od osoba koje su tokom noći dobijale konvulzije ili dijabetički šok.
A mame i tate koje spavaju u istom krevetu sa svojim detetom i nerado priznaju ovaj "greh" pred drugima zbog uvreženog mišljenja da to nije u redu mogu da se pozovu na mišljenje poznatog američkog pedijatra Vilijema Sirsa, oca osmoro dece. On, naime, tvrdi da se beba koja spava u porodičnom krevetu oseća sigurno i spokojno i da će čim malo poraste sigurno poželeti odvojeni krevet.
Jelena Kavaja
[objavljeno: 11.10.2006.]
