Izvor: B92, 28.Dec.2010, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je staro čovečanstvo?
Izraelski arheolozi izjavili su juče (27.12) da su možda pronašli najstariji dokaz do sada o postojanju modernog čoveka. Ukoliko je ovo tačno, čitava teorija o postanku ljudskog roda biće uzdrmana.
Tim sa Univerziteta u Tel Avivu koji radi na iskopavanju jedne pećine u centralnom Izraelu kaže da su zubi koje su pronašli stari oko 400.000 godina i da podsećaju na druge ostatke modernog čoveka, u nauci poznatijeg kao Homo Sapiens, pronađene u Izraelu.
Najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ostaci Homo sapiensa pronađeni do sada stari su upola manje godina. "Ovo je vrlo uzbudljiv pronalazak", kaže arheolog Avi Gofer koji je svoje rezultate objavio u "American Journal of Physical Anthropology". Njegov tim proučavao je zube pomoću rendgenskih zraka i CT skenera i datovao ih na osnovu sloja zemlje u kojem su pronađeni.
Gofer je naglasio da je neophodno dodatno proučavanje kako bi se ova tvrdnja učvrstila. Ako se ispostavi za ispravnu, "onda će to izmeniti čitavu sliku evolucije", otkriva on.
Danas je opšte prihvaćeno mišljenje da je Homo sapiens poreklom iz Afrike i da je emigrirao sa kontinenta. Gofer kaže da, ukoliko su ovi ostaci definitivno povezani sa naslednicima moernog čiveka, to znači da je savremen čovek bio poreklom iz današnjeg Izraela.
Ser Pol Melars, stručnjak za praistoriju sa Univerziteta u Kembridžu, kaže da iza ovog projekta stoje ugledna imena i da je pronalazak "važan" jer su ostaci iz tog kritičnog perioda vrlo oskudni, ali da je još prerano reći da li su pronađeni zubi ljudski. "Iskren da budem, na osnovu dokaza koje su naveli reč je o vrlo 'tankoj' mogućnosti na prilično 'dugom štapu'", oprezan je Melars.
On misli da ostaci najverovatnije potiču od drevnih rođaka modernog čoveka Neandertalaca.
Na osnovu danas prihvaćenih naučnih teorija, moderni ljudi i Nenadertalci potiču od zajedničkoh pretka koji je živeo u Africi pre oko 700.000 godina.
Jedna grupa potomaka je naselila Evropu i razvila se u Neandertalce koji su kasnije izumrli. Druga grupa je ostala u Africi i evoluirala u Homo sapiensa - modernog čoveka.
Zubi su često nepouzdani pokazatelji porekla, a analize ostataka lobanje bi bliže identifikovala vrstu pronađenu u izraelskoj pećini, kaže Melars.
Gofer je uveren da će njegov tim u nastavku iskopavnja pronaći i lobanje i druge kosti.
Praistorijska pećina Kesem otkrivena je 2000. a iskopavanja su započela 2004.
