Izvor: B92, 14.Mar.2011, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se prave prijateljstva?
Nije istina da se prijateljstva rađaju sama od sebe. Ako razmišljamo o nekim prijateljstvima koja traju dugo, deluje nam da su se ona stvorila tako što smo samo „kliknuli" na prvi kontakt. Deluje nekako lako i prirodno. Čak koristimo i priče da potkrepimo ovu laž.
Kada verujemo u ovakve stvari znači da se lišavamo svake odgovornosti što još uvek nismo upoznali nekog značajnog u ovom smislu do tog trenutka. Istina je da je većina, ako ne i svi, bila samo jedan korak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << daleko od toga da se oseća društveno izolovano barem jednom u životu. Zbog ovoga postoji značajan porast žena sa simptomima depresije. Tako da što više ljudi poznajemo, osećamo se usamljenije, i sve manje imamo osećaj da nas neko dobro poznaje.
Šta se dešava u instant prijateljstvu?
Evo šta se dešava: hemija i blizina, međutim, ništa od dva ne čini prijateljstvo.
Pod hemijom se podrazumeva osećaj da sa nekim možete da se složite, samo potencijal. Ako ne odete dalje od hemije i ne zakažete sledeći susret sa potencijalnim prijateljem, prijateljstvo se neće desiti. Setite se svih ljudi sa kojima vam je bilo divno da provodite vreme ali niste postali prijatelji jer se niste potrudili da malo isforsirate sledeće viđenje.
Blizina je drugi faktor i ona označava konstantno viđanje sa nekim osobama za koje mislite da često viđanje može značiti prijateljstvo. Zato na poslu postajete prijatelji sa nekima sa kojima u drugim okolnostima nikada ne biste.
Na ovaj način smo sklopili prijateljstva u toku školovanja. Po ceo dan smo bili sa istom decom i vremenom smo razvili slične navike, čak i počeli da ličimo. Međutim, to nije prijateljstvo koje se dešava instant, to je ponavljanje radnji sa istim osobama. Ako se bliskost nikada ne dogodi, moramo je stvoriti.
Kako stvoriti prijateljstvo?
Jednostavno, potrebno je vreme. Ali morate biti svesni: možete ići u isti razred i 5 godina a prijateljstvo da izostane. Možete čak imati i hemiju na zavidnom nivou, platonsku romansu, razmeniti prijatnosti, ali i dalje to nije prijateljstvo. Ta osoba može biti samo neko sa kim provodite kvalitetno vreme, ali niste prijatelji.
Veliki broj prijateljstava se nije ostvarilo jer čekamo da neko drugi potegne priču o tome „kad se vidimo". Uvek čekamo na nekog drugog. Zar nije pronicljivije da sami odredite ko vam može biti prijatelj i malo isforsirate? To je jer želite da bude lakše, prirodnije i očiglednije. Želimo da oni žele nas. Možda i mislimo da imaju sasvim dovoljno prijatelja i da im mi nismo potrebni.
Prijateljstva se ne događaju sama od sebe. Mi ih stvaramo.
