Izvor: B92, 01.Dec.2010, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada je preosetljivost dobra osobina?
Ti si preosetljiv[a]! Očvrsni! Ako nam neko zameri na ovaj ili sličan način neku našu sklonost, kvalitet, osobinu, ističući kao rešenje da okrenemo svoje sklonosti na tačno suprotnu stranu, hteli ili ne, nađemo se u problemu. S jedne strane, svesni smo specificnih problema u koje nas naše sklonosti uvode i voleli bi da se promenimo da bi, pre svega, sebi olakšali, a sa druge - rešenje koje nam se nudi je na tačno suprotnoj strani široke reke u nama, a nigde mosta ili čamca kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bismo mogli preći i kad krenemo da plivamo ka tamo, nešto u nama nam oduzima snagu i vraća nas ka obali sa koje smo krenuli.
Piše: Ratko Topalović, B92
Foto: Gregory Szarkiewicz / FreeDigitalPhotos.net
Preosetljivost nije društveno poželjna osobina.
Često ni osetljivost, bez ikakvog prenaglašavanja iste, nije društveno poželjna osobina. S njima se često upakuju stid, zavisnost, introverzija, inhibiranost, anksioznost, fobije"
Preosetljiva osoba se povlači pred drugima uskraćujući sebi svoju potrebu za razmenom osećanja i senzacija koje doživljava ili se kreće ka drugima, kada se prečesto događa da su drugi oni koji se povlače pred njome ne želeći da slušaju i prime osećanja i senzacije koje preosetljiva osoba nudi na razmenu.
Ka drugima ili od drugih, ishod za osobu koja se opisuje kao preosetljiva je izolacija, ona može biti izolacija ili cele osobe ili samo konkretnih osobina koja osoba prepakuje u sebi kako bi ih sakrila od očiju drugih i pomalo zadovoljila svoje gregarne potrebe. Ishod može da bude i zahtevno i tiransko ponašanje prema okruženju, neprijateljski pokušaj da se promene i pokore drugi i prilagode sebi.
Dr Elejn N. Aron je 1996. godine skovala termin "Vrlo osetljiva osoba" i prikazala ove osobe u pozitivnom svetlu [u originalu: "Highly sensitive person" ili skraceno HSP]. Pojam je brzo stekao popularnost, ali i kritičare.
Kritike koje ukazuju na vezu ove osobine sa zavisnošću, mazohizmom, emocionalnom deprivacijom, depresijom, držimo u svesti dok pokušavamo da promislimo ideju da u preosetljivosti kao sklonosti nekih osoba možda možemo da prepoznamo neke pozitivne mogućnosti za razvoj.
Dr Elejn N. Aron opisuje vrlo osetljive osobe kao one koje, zahvaljujući biološkoj razlici u svom nervnom sistemu, opažaju i obrađuju veću količinu draži, i to na dublji i temeljniji način. Ukazuje da ovakvih osoba ima oko 20% u populaciji.
Kira Mesič, doktor kliničke psihologije i autor knjige: "Priručnik za preživljavanje za osetljive osobe", ovakve osobe naziva drugim imenom – empatama.
Kao karakteristike empate ona navodi:
1. Često i duboko oseća
2. Intenzivno je svesna tuđih osećanja
3. Lako se uvredi ili uznemiri na uvrede i nedobronamerne primedbe
4. Izbegava konflikte i sukobe
5. Ne može lako da se oslobodi tuge i uznemirenosti
6. Saoseća se duboko sa tugom i uznemirenošću drugih
7. Sklona je hroničnoj depresiji
8. Intenzivno je svesna lepote i snažno reaguje na nju [umetnost, muziku, prirodu]
9. Oseća se preplavljeno i iscrpljeno od velike količine draži [velikih grupa ljudi, glasnih zvukova, uzbudljivih okruženja]
10. Bila je osetljiva kao dete
Pojačavanjem izraza koji upotrebljavamo [empatična umesto vrlo osetljiva osoba] razjašnjavamo smer u kome se može tražiti rešenje za preosetljivu osobu, ali takođe rizikujemo da olako previdimo razliku između navedenih tendencija i kliničke depresije. Da, kao lek za društveni pritisak na preosetljive osobe, primenimo pritisak na suprotnu stranu i damo izgovor depresivnoj, zavisnoj osobi da vraća okruženju milo za drago, prikazujući svoje osobine u preterano pozitivnom svetlu. Vodeći se primerom datim u uvodu, ovakva tumačenje leka bi bilo pretvaranje – pošto nismo u stanju da izgradimo most ili nabavimo čamac ili preplivamo reku – da smo već na onoj drugoj strani ili da druga strana uopšte ne postoji.
Rizik od ovakvog tumačenja je neminovan. A ako rizik uzmemo u obzir i ne stanemo na prvoj ideji koja nam je pala na pamet pri pokušaju da gledamo u sebe, tj. okrenemo prekrivač na drugu stranu i kažemo da smo ga oprali, već nastavimo dalje sa rizikom, možemo postaviti neka pitanja:
1. Da li je moguće da opažate više podataka u kontaktu sa drugom osobom nego što je to uobičajeno? Da li je moguće da opažate više senzacija u svom telu nego sto to čine neki drugi ljudi?
2. Ako je moguće, promislite kako se osoba koja nije nalik Vama oseća u odnosu sa Vama? Razmislite o tome kako bi izgledao Vaš svet da opažate manje toga nego inače i ako Vam uspe, zamislite svet osobe s kojom razgovorate kada vam kaže da ste preosetljivi.
3. Šta je zaista ono što imate da date drugom?
Kao što ce Vam svet onih koji opažaju i osećaju manje izgledati beskrajno siromašan, uzmite u obzir da je za njih Vaš svet previše "bogat" i umesto da na „očvrsni" odgovorite sa „omekšaj", probajte da nudite na kašičicu i setite se da imate šta da date: perceptivnost, empatiju, razumevanje, saosećanje. Osobe nalik Vama često biraju pomagačke profesije (lekarske, psihološke, isceliteljske...) ili kreativne, stvaralačke (umetnost...). A saosećanje, empatiju, razumevanje, perceptivnost, bogatstvo unutrašnjih sadržaja tražite od onih koji su nalik Vama.
Ako je Vaša „preosetljivost" zaista empatičnost, a ne depresija ili zavisnost ili mazohizam, onda ćete uspeti i da napravite ovaj važan korak u svom razvoju i da se „empatišete i sa onima koji nisu toliko empatični", da pojmite njihov svet i razlike od Vašeg, tako prepoznate svoje kvalitete koje imate da ponudite drugom – i Vaša mana će možda dobiti šansu da postane Vaša prednost.
.jpg)
