Izvor: B92, 11.Jul.2015, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljena generacija: Mladi Japanci koji su odustali od društva
Zovu ih “izgubljenom generacijom” i “nevidljivom mladošću”. Oni više ne mogu da se suočavaju s društvom. Zaključali su se u svoje sobe i odbijaju da imaju dodir sa spoljnim svetom. Ima ih više od jednog miliona i zovu ih hikikomori.
Mladi Japanci, uglavnom muškarci, biraju izolaciju i ignorišu društvo, a država i lekari još ne mogu da odgonetnu šta ih tera na to.
Juto Oniši ima 18 godina i gotovo tri godine proveo je zaključan u svojoj sobi, izolovan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od porodice i prijatelja. Danju spava, noću surfuje internetom i čita stripove, a tek povremeno izađe, kako bi nešto pojeo.
“Kad jednom počnete ovako da živite, izgubite kontakt s realnošću”, rekao je Oniši za ABC. “Znam da to nije normalno, ali neću da se menjam... Ovako se osećam bezbedno”, rekao je on.
Oniši je postao hikikomori nakon što je u školi doživeo neuspeh kao lider tima i osetio se osramoćenim. Taj razlog je vrlo čest među onima koji su odabrali takav način života. Visok pritisak da se postignu najbolji rezultati u školi ili društvu i neuspeh mnoge je naterao da se zatvore u sebe.
Hikikomori je toliko rasprostranjen, da je ta reč poznata u Japanu još od devedesetih godina, a tamošnji stručnjaci ga nazivaju najvećom kugom društva.
Ipak, lekari nemaju odgovor na to zašto se takve stvari dešavaju i ne znaju kako da leče takve mlade ljude. Japanska vlada uložila je mnogo novca u proučavanje hikikomorija, ali s malo uspeha.
Pre četiri godine otvoren je jedan centar za podršku ovim ljudima u gradu Fukuoka, oko 900 kilometara od Tokija.
Na lokalnom dijalektu naziv centra znači “U redu je, ne morate brinuti zbog toga” i uglavnom telefonskim putem pomaže mladim izolovanim ljudima i njihovim porodicama.
Takahiro Kato, profesor neuropsihijatrije na Kjušu univerzitetu radio je u ovom centru kako bi proučavao hikikomori. On smatra da je problem ovih mladih ljudi u tome što su emotivno zavisni od svojih roditelja i što vode “digitalni život”.
“U zapadnim društvima, ako se neko stalno zatvara u kuću, drugi će ga opomenuti da treba češće da izlazi napolje. U Japanu to nije slučaj”, kaže dr Kato.
Mnogi hikikomori i dalje žive s roditeljima od kojih finansijski zavise, a onima koji žive sami majka ili otac donose hranu.
Dr Kato radi sa grupama i pokušava da ih natera da se ponovo uključe u društvo.
“Radimo i na društvenim i na biološkim aspektima ovog problema i želim da postanem prvi koji će uspostaviti multidimenzionalnu dijagnozu”, rekao je on.
Hikikomori postoji gotovo isključivo u Japanu. Francuski psiholog Nikolas Tajan čak je rekao: “Ako pitate ljude u Japanu za hikikomori, gotovo svi će vam reći da znaju nekoga s tim problemom, ali da takva reč ne postoji na francuskom”.
Međutim, sličan način izolovanja postaje sve češći i u drugim zemljama, uključujući SAD, Španiju i Hong Kong, a tamošnji naučnici već istražuju ovu pojavu.
.jpg)
