Izvor: Blic, 17.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igramo finale sa vlastitim životom
Igramo finale sa vlastitim životom
Poznati stvaralac, književni kritičar bogatog opusa, urednik izdanja, poznavalac stripa Vasa Pavković uskoro će objavljuje novi roman kod 'Narodne knjige' pod nazivom 'Mesec januar' koji prati sudbinu jednog junaka tokom prvog meseca 1996. godine na ovim prostorima.
'Pokušao sam da napišem, na izvestan način, angažovano politički roman, literarna priča o tome kako je politika i ideologija uticala na život običnog čoveka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u zemlji Srbiji.' I, kako je to, iz vaše vizure, politika i ideologija uticala na takozvanog običnog čoveka?
- Zbivanja su smeštena u januar 1996. godine, u vreme poznatih demonstracija. I sve što se desi u životu mog junaka tokom tog januara meseca zapravo je, da tako kažem, finale njegovog života. Naime, taj čovek je uspeo da razori porodicu, da se otuđi od svog susedstva i od kolega sa posla. Na kraju kida i sve veze sa roditeljima. Potom, u jednoj svojoj teškoj psihološkoj situaciji nehotice ulazi u sukob sa lokalnim mafijašem pre svega na privatnom planu. I tako, čak i ono što je nameravao da bude jedan, uslovno rečeno, pravi korak u njegovom životu, u kamijevskom smislu, čak mu se i to izjalovi u sukobu sa mafijašem. Dakle, ni samoubistvo u takvom društvu nije više u rukama individue, čak ni u tome čovek više ne može da bude svoj i autentičan.
Do koje mere je ta njegova priča neko opšte mesto, odnosno do koje mere ona odslikava druge ljude?
- Ona je povremeno svojim centralnim delom, a povremeno onim što se dešava na margini junakove sudbine i psihološke priče, deo života svih nas. S druge strane ona, naravno, nosi sasvim dovoljno autentičnosti da bude samo njegova priča, s obzirom na njegovu prošlost i biografiju koja je prethodila poslednjem mesecu u njegovom životu kada su istorija i njen točak uhvatili da ga melju. Ima li izlaza iz takvih priča? Kako gledate na društvena zbivanja danas?
- Meni se čini da postoji izvestan izlaz ali je potrebno puno izvesne strpljivosti i puno, rekao bih, neobrazloženog optimizma. Šta podrazumevate pod tim 'neobrazloženi optimizam'?
- Puno optimizma koji se ne zasniva ni na čemu objektivnom nego na nekoj vrsti gotovo utopijskog mišljenja. Jer, kako ja vidim, na društvenoj sceni glumci su, manje-više, ostali isti samo su uloge promenjene. Neke priče koje se nam do juče govorili pripadnici vladajućih stranaka bivšeg režima, pre svega SPS-a, sada slušamo iz drugih usta. Sa druge strane oni što su nas doveli na ivicu opstanka sada govore o povratku u Evropu i Evropsku zajednicu. A prisetimo se, do pre tri godine protiv toga toga su bili i šakom i kapom, pa su nas i doveli u ovu situaciju. O čemu konkretno govorite?
- Pre neki dan je Bata Živojinović govorio o tome da treba da idemo u Evropsku zajednicu. Ali, nije bitan on, bitna je politika njegove stranke koja se sada, preko njega, zalaže za ulazak u Evropu. No, ništa se u suštini nije promenilo samo su malo pomerene priče. Ali i to malo pomeranja uz taj neobrazloženi optimizam mogu u dužoj perspektivi dovesti do toga da se ovde, ipak, bolje živi. Znate, imam utisak da kako god zvučalo to 'neobrazloženi optimizam', to je jedino što nam je preostalo. Vi ste jedan od urednika u izdavačkoj kući 'Narodna knjiga', kako gledate na izdavaštvo danas i ovde?
- Očevidno je da je, uglavnom, odzvonilo starom načinu izdavaštva. Sem 'Narodne knjige', mi nemamo velikog izdavača. Jeste li sigurni? Kako to mislite?
- Veliki izdavač podrazumeva široku produkciju, i žanrovski i tematski i u drugim pogledima. A podrazumeva i ogroman rad. Sve to ljudi u 'Narodnoj knjizi' uz podršku većine vodećih srpskih pisaca i, naravno čitalaca, uspevaju za sada da povežu. Meni lično smeta što se određeni broj izdavača opredeljuje da objavljuje samo strane, prevedene knjige. Oni, jednostavno, ne misle na domaću književnost. Svestan sam ja da je lakše raditi samo prevode, ali to je opasno za ovdašnje spisateljstvo i knjigu. Tu vrstu izdavača posmatram kao, grubo rečeno, poluizdavače. I zato cenim 'Rad', 'Prosvetu' i njene napore da se oporavi, Srpsku književnu zadrugu koja objavi po neku knjigu domaćeg pisca, 'Stilos' iz Novog Sada... Ne imponuju mi ni 'Paideia' ni 'Laguna' ni njima slični. Cenim njihovu visoku produkciju strane književnosti ali mislim da se mora voditi računa i o domaćem spisateljstvu. Od takvih izdavača nisam spreman da primim nikakvu kritiku na račun 'Narodne knjige' bez obzira na šta se ona odnosila i koliko (ne)argumentovana bila. Ali sa onima koji brinu i o domaćem spisateljstvu u svako doba mogu i hoću da razgovaram o tome šta (ne)valja u 'Narodnoj knjizi', o izdavačkim koncepcijama, izdavačkoj politici i svemu ostalom. Kažete da je 'Narodna knjiga' jedini veliki izdavač jer ima obimnu produkciju, kako to izgleda jezikom cifara?
- Mi računama da ćemo ove godine objaviti preko tri stotine novih knjiga, da vam to sad ne razvrstavam po edicijama i bibliotekama. 'Narodna knjiga' je član Poslovnog udruženja knjižara i izdavača Srbije i Crne Gore. Ubrzo će Sajam knjiga i opet se pojavljuje problem hoće li ga organizovati PUKISICG ili Udruženje knjižara i izdavača Jugoslavije?
- Mislim da tu nema nikakvih problema. Organizovaće ga isto udruženje kao i prošle godine, jer je ugovorom tako predviđeno. Dakle, nećemo imati 47. Međunarodni već ćemo imati Drugi milenijumski sajam knjiga u Beogradu?
-Tako je, što ne znači da on neće imati internacionalnu dimenziju. Tatjana Njezić
