Izvor: B92, Tanjug, 10.Feb.2010, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Igračke: vrata u svet odraslih

Mališani širom sveta, bez obzira na vreme u kojem odrastaju, imaju važan zadatak - da se kroz igru uče modelima ponašanja i ulogama koje ih čekaju kada "zakorače u svet odraslih", a za razvoj mašte neophodne su im igračke, ocenili su stručnjaci.

Savetnik Etnografskog muzeja Vesna Dušković i psiholog Vesna Janjević-Popović složile su se u izjavama Tanjugu da igračke, koje nekada deci nisu bile dostupne u izobilju kao danas, imaju značajno mesto u njihovom odrastanju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Igranje je nekada, pre svega, bila priprema za poslove koje će deca obavljati kad porastu, pa su se devojčice kroz igru pripremale da budu majke i domaćice, a dečaci vredni radnici, zanatlije, zemljoradnici...", navela je Dušković.

Nekada su roditelji i mališani "zanimacije" za igru pravili od krpica, vunice, ili grančica, jer su "kupovne" igračke bile privilegija dece imućnih roditelja.

Najstarija igračka sačuvana u zbirci Muzeja je porcelanska lutka, koja datira s kraja devetnaestog veka.

"Za malu porcelansku lutku, kao i za većinu igračaka u Muzeju, vezana je priča. Lutku je kraljica Natalija Obrenović, koja se šetala Kalemegdanom, poklonila jednoj devojčici, koja je kasnije igračku darovala Muzeju", rekla je Dušković i dodala da su lutke tada pravljene od porcelana i drveta, bile veoma skupe i služile uglavnom kao ukras.

Uslovi života su, kazala je ona, danas drugačiji, pa one više nisu statusni simboli i ne predstavljaju "deo enterijera" kao nekada.

U ruralnim sredinama, za koje je bio karakterističan tradicionalan način života, deca su se igrala onim što im je bilo dostupno, pa su majke svojim devojčicama lutke pravile najčešće od ostataka krpica, vune ili grančica, a očevi sinovima mačeve, puške i autiće od drveta.

"Među dečacima i devojčicama tada su podjednako bile popularne lopte - krpenjače, pravljene od starih tkanina, čarapa, vune,... za kojima su mališani rado trčali po livadama", kazala je Dušković.

Da igračke izrađene rukom ne gube na vrednosti, govori i činjenica da njihova ručna izrada ni danas nije prestala i da se i dalje mogu kupiti u pojedinim prodavnicama, iako je tržište prepravljeno onima uvezenim iz Kine.

Igračke su se ranije prodavale u specijalizovanim prodavnicama, ili su se naručivale putem kataloga i bile su veoma skupe, pa su devojčice najčešć imale jednu do dve kupovne igračke, a dečaci nekoliko olovnih vojnika i po koju loptu.

"Deca su se ranije više igrala napolju i bila su društvenija, a to je rezultiralo i boljim odnosima kada odrastu i postanu punopravni članovi zajednice", kazala je Dušković i dodala da su kompjuteri i televizori negativno uticali na mališane, koji su sada više okrenuti sami sebi.

Mališani ranije nisu bili maštovitiji i radoznaliji od današnje dece i razlika je u tome što im je sada dostupno mnogo više igračaka, ali bi u igri trebalo, ponekad, da učestvuju i odrasli, kako se ne bi osećala kao da su prepuštena sama sebi, kazala je ona.

U muzejskoj zbirci nalaze se igračke iz 19. veka do danas, a većinu su darovali građani Srbije, kazala je Dušković i dodala da Muzej igračke prikuplja i otkupom.

Da igračka ima značajno mesto u odrastanju dece, smatra i psiholog OŠ "20. oktobar" Vesna Janjević-Popović.

Prema njenim rečima, igračka je ponekad pratilac usamljenosti deteta, a nekada sjajan izvor istraživanja i otkrića.

"Priča o igračkama pomaže uspostavljanju iskrene komunikacije i poverenja. Deljenje priče o igračkama je deljenje nadanja, želja i lepog raspoloženja", rekla je Janjević- Popović.

Roditelji mališanima nisu slučajno poklanjali olovne vojnike, porcelanske lutke - "gospođice" i poučne karte za igranje, već sa jasnom porukom o poželjnim modelima izgleda i ponašanja.

Igra, crtež ili priča, kazala je psiholog, uključuju razvoj zamišljene situacije, koja nije moguća bez maštovitosti deteta.

"Mogućnost da se stavimo u zamišljenu situaciju otvara nova polja stvarnosti, sa višim intelektualnim aktivnostima deteta i odraslog, a za to su neophodne igračke i zajednička igra", kazala je Janjević-Popović.

Poslednja istraživanja pokazala su da su danas dečje zamisli u igri skromnije nego kod mališana koji su odrastali sredinom prethodnog veka, kao i da današnja deca ne umeju da se stave u položaj drugog, odnosno, ne umeju da se igraju!

"Ti rezultati su izazvali zabrinutost psihologa, jer generacije koje ne umeju da se igraju nisu spremne ni za školsko učenje", zaključila je psiholog Janjević-Popović.

Nastavak na B92...