Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je bolje?
Još kao klinac, provodio sam mnogobrojne sate nad raznim atlasima, čitao o dalekim zemljama i predelima, proučavao mape udaljenih gradova i ...maštao. I 1991. godine, kao dvadesetpetogodišnjak otisnuo sam se za Njujork. Zelenu kartu sam imao već par godina, bliža porodica je tamo živela decenijama, posetio sam ih nebrojeno puta. Odlazak u Njujork bio mi je najnormalnija stvar na svetu.
Od tada je proteklo šesnaest leta. Proputovao sam (poslovno) tri kontinenta, živeo u Njujorku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Londonu, Bahamima i Majamiju. I uz desetak kilograma više i smeđom kosom koja je odlučila da postane pepeljasta, šta se drugo dogodilo? Da li sam se promenio? I onda ono nezaobilazno pitanje - gde je bolje? Čitam komentare u ovoj rubrici i sučeljavanja mišljenja koja se uvek vraćaju na tu temu.
S’moje tačke gledišta, to pitanje je isuviše plitko. Polazi od stanovišta da su stvari u životu tako jednostavne i crno-bele, da je vaganje prednosti i mana minoran posao. Većina komentara iz zemlje mogu se svesti na "blago vama”. Većina komenatra iz "tamo gde je blago nama” kaže da je OK, ALI..
I to je zato što smo mi odgajani u snažnom pro-zapadnom duhu, a kao emocionalan i nimalo racionalan narod, zapadno društveno uređenje smo smatrali gotovo idealnim. I kao takavo, pa ne može ono da bude ni isto, a kamoli gore od društva u kom smo rođeni. Nakon više od decenije ipo s’ove strane, kažem - itekako može!!
I tako, setih se kako sam pre jedno desetak godina, slušao dva mlada američka bračna para u Severnoj Karolini. Kaže prvi: " Selimo se u Virdžiniju, ima više istorije, mnogo je urbanije”. Uz smešak drugi par kaže: "A mi smo ovamo došli iz Virdžinije, sve je ovde čistije, zelenije, novije”.
Da li je bolje ovde ili tamo, to zavisi od mnogih, potpuno ličnih, malih stvari. Od naših životnih prioriteta. Od sistema vrednosti koje imamo. Od sreće...
Sigurno je, plata će vam ovde biti veća. Samo, ne zanosite se, to se ne prevodi automatski u kupovnu moć. U zavisnosti od federalne jedinice i platne osnovice, 25 do 35 centi svakog dolara otići će na porez. Danas je prosečna godišnja plata u SAD oko 45 hiljada dolara. Statistika kaže, oko 55-60% Amerikanca zarađuje toliko ili manje. Šta mogu sebi priuštiti? U Njujorku - vrlo malo. Omanja kuća u predgrađu je skuplja od pola miliona. Jeftiniji stan je oko polovine cene kuće. Na Menhetnu, i mala garsonjera je bar pola miliona.
Ovde, u Majamiju, za 250 do 300 hiljada možete naći stariju kuću od stotinak kvadrata. Za dodatnih 50 do 100 hiljada, dobijete kuću sa bazenom, nešto veću, u finom kraju. Ali je prosečna plata ovde jedva 35 hiljada. U neuređenom i time manje poželjnom kraju grada, iznajmićete mali stan za 700 dolara. U malo boljem delu, trebaće vam hiljadu dolara za stan od oko 40tak kvadrata. S’druge strane spektra, za vilu od oko 250 kvadrata, na ekskluzivnom Star ostrvu, sa bazenom i pogledom na more, traže 10-15 hiljada mesečno. U luksuznoj zgradi poznatog Saut Biča, dvosoban stan sa terasom, najmodernijom italijanskom kuhinjom i «boli glava» kupatilom - 5-6 hiljada mesečno. Ako želite da ga kupite, trebaće vam oko milion i malo više.
Toliko o suvoparnim brojkama.
Ono o "suncu koje vas neće grejati kao što vaše greje” nema numeričku vrednost. To se oseća u dubini duše. Ono o ovdašnjem lažnom puritanizmu, to je direktna potvrda da smo, kako pročitah u tekstu Bore Đorđevića, jedini narod koji se u isto vreme i smeje i plače kada sluša stare pesme, iz nekog drugog doba. Da dodam i ono što danas izvesti CNN - mlada žena umrla čekajući presađivanje unutrašnjeg organa. Osiguravajuća kompanija nije odobrila operaciju, pa se natezala s’njima bukvalno - do smrti. E to vac ostavi belog, nepomičnog lica koje tutnji od neverice i straha. I pita vas, da li ste možda pogrešno skrenuli u važnom momentu svog života. Obavezni osmesi pograničnih službi turistima (toliko značajni za neke od posetilaca iz Srbije) izgedaju mnogo manje važni, zar ne?
I da se na momenat vratim na "all mighty buck”, ako sami plaćate svoje zdravstveno, koštaće vas (i porodicu) od 200 do 1000 dolara - mesečno. I pored svog tog novca, ova mlada žena je danas umrla. Zbog odluke finansijskih birokrata da smanje poslovne troškove neodobravanjem operacije!
I šta da kažem? Jel’ ima smisla dolaziti ovamo? Sami dajte odgovor. Na osnovu životnih prioriteta koje imate, sistema vrednosti koje nosite u sebi...
Meni je OK u Majamiju. Mozda zato što još uvek imam adolescentski avanturistički duh. Možda zato što ove Latinke jedva da su obučene kada uveče izađu. Možda zato što imam nešto pameti i mnogo više sreće. Možda zato što znam da "nisam dovoljno visok da zakucam”. Možda zato što volim da se prošetam bosonog po ljubičastom pesku dugačke, malo posećene plaže na bahamskom Harbor ostrvu. Možda...možda...ko zna zašto!
Ali sa druge strane verujem, da oni koji nikada ne vide vrednosti u vlastitom narodu i državi isto tako neće nikada uživati u vrednostima neke nove sredine i društva!!
Dragan R Savin, Majami, SAD
[objavljeno: 21/01/2008]
